Насилно рушење изабране власти једнако „демократија“ или Упутство за читање „Њујорк тајмса“

Блогер Стив Сајлер анализира текст „Њујорк тајмса“ о Украјини, броји употребу речи „демократија“ и на крају закључује да је она у украјинском случају „само мочуга“

Блог Стива Сајлера, 25. 2. 2014)

Из Њујорк тајмса:

Обамин опрез према Украјини

Питер Бејкер, 24. фебруар 2014.

ВАШИНГТОН: Телевизори широм Беле куће приказивали су слике Украјинаца на улицама, како траже да се чује њихов глас и руше проруску власт. Овај освежавајући тренутак дао је полет председнику који је већ мењао свој приступ свету.

Али то је била друга деценија и други председник. Док је Наранџаста револуција 2004. инспирисала Џорџа В. Буша да се у другом инаугуралном говору неколико недеља касније заложи за демократију, Барак Обама је револуцији 2014. пришао клиничким отклоном са циљем избегавања нестабилности.

Уместо да украјинску кризу види као прилику за ширење слободе у делу света који дуго пати од корупције и репресије, г. Обама на то гледа као проблем с којим треба пажљиво руковати, идеално са минималном дозом насиља и геополитичког поремећаја. Иако јасно наклоњен прозападним демонстрантима који су изгурали председника Виктора Ф. Јануковича, и нада се да могу да успоставе репрезентативну изабрану власт, г. Обама није усвојио глобално ширење демократије као покретачку силу свог мандата…

„Ови демократски покрети биће одрживији ако се на њих не буде гледало као на продужетак Америке или неке друге земље, већ као појаву унутар тих друштава,“ изјавио је Бенџамин Роудс (Benjamin J. Rhodes), заменик саветника за националну безбедност…

Неки, међутим, то критикују као пасивну политику супротну основним америчким вредностима. „Политика ове администрације према Украјини је симптом ширег проблема са иностраном политиком данас – недостатак стратешке визије, незаинтересованост за промоцију демократије и одсуство воље да водимо,“ вели Паула Добријански (Paula J. Dobrianskу), заменик државног секретара за време г. Буша.

Приврженост г. Обаме промоцији демократије већ дуго је предмет расправе.

Поборници тврде да је он повећао потрошњу на програме који подстичу демократску реформу у Африци и Азији, као и на промене у арапском свету. Истовремено, веле, смањио је промоцију демократије у Ираку, Пакистану и централној Азији.

Један од најутицајнијих заговорника промоције демократије у круговима г. Обаме је Мајкл Мекфол (Michael A. McFaul), прво председников саветник за Русију а потом амбасадор у Москви. Али г. Мекфол се сада повлачи. Предложени кандидат г. Обаме за помоћника државног секретара надлежног за програме демократије, Том Малиновски,још од јулачека потврду Сената.

За г. Буша, одлучност да шири демократију претходила је његовој одлуци да нападне Ирак, али је постала нераздвојним делом тог рата после неуспеха у проналажењу неконвенционалног оружја које је било примарно јавно оправдање (за инвазију). Успостављање мостобрана демократије на Блиском Истоку постало је мотив окупације, али је због повезаности с ратом то компромитовано у многим прекоморским круговима.

… у јануару 2005, г. Буш је обзнанио своју политику подршке демократији „у свакој земљи“, са „коначним циљем укидања тираније у нашем свету.“

Једно време, модел за то је била Украјина. Новоизабрани председник, Виктор А. Јушченко, дочекан је са добродошлицом у Белој кући и обратио се на пленарној седници Конгреса. „Био је манекен политике ‘демократија функционише, сад све можемо’,“ вели Стивен Пајфер (Steven Pifer), бивши амбасадор у Украјини сада у Институту Брукингс.

Али као и другде, весеље у Кијеву се полако претворило у политичку парализу и престројавање. Г. Јушченко није успео да консолидује подршку и на крају је изгубио демократске изборе од свог архи-ривала, г. Јануковича.

Стив Сајлер: Чек’ мало… тиранин који је управо отеран насилним пучем био је демократски изабран?

Недовршена расправа да ли би Украјина требало да буде везана за Европу или Русију довела је до сличног сукоба у протеклим недељама и месецима, овај пут са више насиља и више од 80 мртвих.

Стив Сајлер: Значи, сви они маскирани људи са мочугама нису протестовали због демократије, већ за коју екипу ће Украјина да игра?

На терену је била Викторија Нуланд, помоћник државног секретара која је раније радила за администрацију г. Буша и страствено се залаже за везање Украјине за Запад. На врхунцу кризе је објављен снимак њеног прислушкиваног разговора у којем расправља о начинима да опозицију доведе у власт.

Стив Сајлер: Најблаже речено.

Г. Обама је чекао до прошле седмице, скоро три месеца после почетка кризе, да се први пут обрати камерама.  Сарадници кажу да је чекао до одлучног тренутка, који је дошао када су Американци видели показатеље да би г. Јанукович могао послати војску на демонстранте…

Критичари кажу да је то било премало и прекасно. „Нажалост, Запад је гледао на ситуацију као кризу коју треба сузбијати, а не као прилику за позитивне промене,“ каже Дејвид Крамер (David Kramer), бивши службеник Бушове администрације а сада председник невладине организације за промоцију демократије широм света, Фридом хаус (Freedom House).

Други пак кажу да је опрез оправдан. „Мени се не чини да је Обамина администрација толико запела за причу о демократији,“ вели г. Пајфер, али „то можда и није лоша ствар“…

Стив Сајлер: Јасно се види притисак на невољног председника апарата Дубоке државе[1], која је опседнута Победом (као Чарли Шин, рецимо). Притом је „демократија“ само мочуга – у случају прошлонедељног пуча, буквално.

Са енглеског посрбио: Небојша Малић

Коментар и анализа: Стив Сајлер

Стање Ствари

Напомена: Увучени текст је оригинални текст „Њујорк тајмса“, а црвено су дате опаске Стива Сајлера. Сва подвлачења (масна слова) су Сајлерова.

[1] Прим. НМ: “Дубока држава” (Deep State) је термин за она удружења и машинерију која заиста повлачи полуге моћи, без обзира ко је титуларно на власти.