Дубоко везан за Украјину, Путин посматра и чека следећи потез

(Њујорк тајмс, 23. 2. 2014)

МОСКВА – Изненадни колапс владе Украјине подржаване од Москве је био тежак удар стратегији председника Владимира Путина за продубљивање политичких и економских веза са том државом и да је на тај начин држи ван европског загрљаја.

Сада, док Русија прославља затварање Олимпијаде која је успела да поништи сва она  грозна пророчанства, господин Путин се суочава са задатком да  поврати и потврди утицај Русије у земљи коју сматра за братског савезника, земљи са дубоким културним, социјалним и политичким везама које је, без обзира на њену нову владу, спајају са орбитом Москве.

Русија још увек има огромне полуге утицаја и блиске савезнике у Украјини, нарочито на њеном истоку и на полуострву Крим, који је и дом њене Црноморске флоте и има велики број руских становника који гледају са презиром на вођство политичке побуне која је оборила г. Јануковича.

То даје основе за бојазан да  би Русија могла користити разочарано становништво Крима као изговор за интервенцију да би преокренула нови пут Украјине – можда чак и војно, као што је Кремљ већ 2008. и учинио у двема етничким енклавама у још једној бившој совјетској републици – Грузији.

Та страховања су била веома опипљива – и предмет бескрајних  спекулација како у Украјини, тако и овде, у Русији – да је чак и саветник председника Обаме за питања националне безбедности, Сузан Е. Рајс, у једном ТВ интевјуу у недељу, упозорила да би „била тешка грешка“ по Русију да употребљава силу и да „ни у чијем интересу није да се насиље понови и да се ситуација заоштри“, како рече гђа Рајс (Ms. Rice said on NBC’s „Meet the Press”).

Како ће Русија реаговати остаје да се види, али сигурно је да ће ова гужва још више затегнути  односе са Европом и САД, које су овдашњи званичници оптужили за мешање у Украјини на штету животних интереса Русије. Истовремено, САД и Европа су оптужиле Русију да покушава да Украјини намеће своју вољу.

Изасланик г. Путина је одбио да потпише споразум који је у петак постигнут од стране тројице европских министара спољних послова, са циљем да се обустави покољ у престоници – Кијеву, а тај споразум је иначе био угрожен политичком буром која прети да поткопа било какав утицај Русије на било коју нову  украјинску владу.

Представник Кремља,  Дмитриј С. Песков, у недељу се жалио да – упркос томе што је г. Јанукович поштовао  услове тог споразума, којим је договорено да се одрже нови избори и да се уставна овлашћења врате парламенту – његови политички противници споразум  нису поштовали. Уместо тога, парламент је у суштини приграбио себи власт и сада жури серијом изгласавања  одредби које су изазвале бес у круговима руских парламентараца и коментатора.

Г-дин Песков у телефонском интервјуу из Сочија каже: „Стање је збуњујуће. Морамо да погодимо са чим се тамо суочавамо. Да ли је то неки државни удар, или не?“

Г-дин Путин још увек није изнео никакав јавни став о најновијим догађањима, што се иначе често догађа када је суочен са неким неочекиваним изазовом, или кризом. Г-дин Песков каже: „Сачекајмо, па ћемо видети.“

Г-дин Путин и г-дин Јанукович су током недавних недеља неколико пута разговарали о ситуацији у Украјини, али г. Песков каже да не зна да ли су разговарали од суботе, када је г. Јануковичева легитимност буквално испарила и он побегао из Кијева, а демонстранти преплавили његову суперлуксузну председничку резиденицију (opulent presidential compound).

Јасно је да је г. Путин интензивно пратио ову кризу, чак и док је присуствовао олимпијским свечаностима на којима је – као симболу нове Русије – јасно уживао. У петак се сусрео са својим саветницима за националну безбедност, а у суботу је послао двојицу руских посланика на регионални партијски конгрес у источној Украјини, сазван да окупи опозицију новим политичким властима у Кијеву.

Владимир Лукин, изасланик кога је г. Путин у Кијев упутио на захтев г. Јануковича током преговора са Европљанима, вратио се у Москву и критиковао европске министре спољних послова зато што су стали на стану „националистичко-револуционарних терориста Мајдана“, а не на страну „легитимне владе коју и они сами признају“.

Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис – Стање Ствари