Паметни сат

Претече паметних сатова доживеле су невероватну популарност када се један такав модел 1973. године појавио на руци Џејмса Бонда у филму „Живи и пусти друге да умру“

Љубитеље научне фантастике вероватно би насмејао податак да је човек, који је шездесетих година 20. века на захтев Холивуда радио на конструисању уникатног дигиталног стоног часовника за Кјубриков филм 2001: Одисеја у свемиру, неколико година касније направио и први паметни ручни сат, претечу данашњих smartwatch уређаја.

Џон М. Берги, млади инжењер у пенсилванијској компанији America’s Hamilton Watch и његов тим конструисали су први електронски дигитални ручни сат који су назвали Хамилтон Пулсар П1. Да би развио укупно шест прототипова, од којих је у сваки било уложено око 60.000 долара, што је за то време била вртоглава бројка, Берги је најпре направио вишеструко већи модел ручног сата, а када је он прорадио, смањивао га је до адекватних димензија.

Пулсар је као први дигитални ЛЕД ручни сат представљен јавности 4. маја 1970. у најгледанијој вечерњој ток-шоу емисији, а затим и сутрадан на конференцији за новинаре. Показан је један од шест прототипова, али се у продаји, после много одлагања, појавио тек две године касније.

Ти први ексклузивни примерци били су опточени 18-каратним златом и продавали су се за 2100 долара. Пулсар је доживео незапамћен успех, не само зато што је то био први сат на свету са ЛЕД дисплејем, већ и што се ускоро сличан модел појавио у новом филму о Џејмсу Бонду Живи и пусти друге да умру, али и то што је у њега убрзо уграђен и калкулатор.

Убрзо је Пулсар добио и сопствену компанију, чији је назив потврдио да је заиста реч о уређају који је више од сата – Time Computer. О успеху Пулсара говори податак да је то први сат увезен у Швајцарску, а да је у време највеће популарности месечно продавано и по 10.000 ових скупих сатова.

За часопис Sports Illustrated из 1977. године Берги је говорио о томе како ће сатови у будућности бројати откуцаје срца и имати калкулатор, а уз то ће моћи да измере и телесну температуру, притисак и да обаве многе друге функције.

Много година касније, аналитичари трендова у информационим технологијама прогнозирали су да ће 2013. бити година паметних сатова. И заиста, прошле године појавило се прегршт модела који су самостално, или у пару са паметним телефоном с којим су углавном повезани bluetooth везом, обављали скоро све оно што и просечан компјутер, плус телефон.

Сат нам може приказати приспели СМС, послужити као навигациони уређај, са њега можемо телефонирати, снимити фотографију или видео, можемо играти игрице, покренути најразличитији софтвер (ови сатови су углавном засновани на Андроид оперативним системима), а успут и сазнати колико је сати и какво нас време очекује. Све преко екрана осетљивог на додир. Коначно смо дочекали да можемо, као у филмовима из седамдесетих, да корачамо улицом и разговарамо са, наизглед, сопственим ручним зглобом.

Марија Видић – http://elementarium.cpn.rs