Гардијан: Украјина није Грузија, где је Путин могао све да обави током једног викенда

(Уводник, Гардијан, Лондон, 19. 2. 2014)

Све гори развој догађаја у украјинској престоници би могао имати и последица по Русију, по ЕУ и по цео свет

Украјина (Ukraine) би могла постати најозбиљнија криза са којом се свет суочио током више протеклих година. Конфронтација председника Виктора Јануковича са све више нарастајућим покретом протеста се колебала тамо-амо још од краја новембра прошле године, са повременим епизодама насиља – ту и тамо прекиданим епизодама примирја, преговора и покушајима посредовања. Била је опасна, и често је изгледало да измиче контроли, али ипак је било могуће замишљати да ће се завршити неком врстом муљавог компромиса, или нагодбом са ЕУ (European Union) коју би председник могао користити као штит за одбрану од својих критичара.

Али, проблем је био у томе што је првобитни узрок тих протеста – суспензија разговора о асоцијацији са ЕУ – постајао све мање и мање важан. Захтеви да се преговори са ЕУ наставе и да се одбаце председникови договорени ближи односи са Русијом (Russia), бачени су у засенак захтевима да се председник и сви његови људи уклоне са својих положаја и да се растури корумпирани, присилни и полукриминални систем за који говорило да они помоћу њега владају.

Погибија толиких људи у уторак [18. 2. 2014] у Кијеву, после које је широм земље уследио напад на такозвани тероризам (terrorism), као и оптужбе да је у току пуч, скоро сигурно су одвели украјинску владу, формалну опозицију и протестни покрет преко оне тачке са које је повратак био могућ.

Господин Јанукович, који је све време користио силу не само неконсеквентно, него и неефикасно, можда је по савету председника Владимира Путина одлучио да постане оштрији.

Резултат је продубљивање ове кризе која ће имати утицаја не само на судбину Украјине, него и Русије, ЕУ и САД.

За Украјину – ради се о њеним шансама за пристојну политичку будућност, јер – ако садашња влада остане на власти, она ће то моћи једино уз коришћење све веће и веће силе и криминализовањем свих оних који против ње протестују, што је већ и почело. Превремени избори би могли бити неки излаз, али тешко је замислити да би режим, који је већ одабрао пут у репресију, учинио такав уступак.

По Русију, на коцки је кредибилност г. Путина, као и његовог система, који није баш толико много различит од Јануковичевог. Мада у Русији по украјинском питању постоји велика популарна подршка Путину, то би могло и да опадне ако би ситуација у Украјини склизнула у већа насиља, или нешто слично грађанском рату. Украјина није Грузија, где си све могао за обавиш и затим почистиш током једног викенда. С друге стране, ако би г. Јанукович био збачен са власти, то би [по Путина] био далеко већи пораз него што био то било у случају самог [украјинског] потписивања оног споразума са ЕУ.

За ЕУ, већ ослабљену еврокризом и унутрашњим поделама, на коцки је њена кредибилност у међународним пословима, као и на самом [европском] континенту. Да ли је ЕУ забрљала преговоре са Украјином (Ukraine negotiations) тако што јој није понудила финансијски пакет који би избавио г. Јануковича од његових дугова? Да ли је, како неки верују, сувише снажно сугерисала да ближи односи са Бриселом искључују блиске односе са Москвом?

Да ли је требало да снажније подржи Пољску (Poland), чланицу ЕУ која Украјину најозбиљније схвата, онда када су Пољаци тврдили да ситуацији у Украјини треба посветити већу пажњу? Да ли је требало увести санкције председнику [Украјине] и његовим сарадницима онда када се показала његова неискреност прво у нуђењу, а затим одбијању уступака, у обећавању да неће користити силу, а затим у њеној примени? Можда санкције и не би богзна шта постигле. Али, било како било, ЕУ из свег овог не излази са побољшаном репутацијом, а тај њен губитак престижа може постати и трајан.

На коцки за Америку је њен већ сада напети однос са Русијом. То има импликације по контролу наоружања и по америчку дипломатију према Сирији и Ирану. Сарадња Америке са Русијом је гадно склизнула, али оно што трајно важи јесте питање потребе за постојањем уређеног света.

И – тако је дошло до тога да је прича о Украјини, од приче о невољама негде тамо далеко, постала питање које може имати дубоког утицаја на будућности свих нас.

Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис – Стање Ствари