Изгорели докази о злочинима усташа

arhiv-bosna2

Запослени у Архиву Босне и Херцеговине и даље утврђују штету насталу паљењем дела ове институције на протестима 7. фебруара. Заменик директора овог архива Душко Вржина каже за „Вести“ да ће се још најмање годину дана проверавати шта је све уништено, али да је највећи број докумената из процеса Гаврилу Принципу и припадницима Младе Босне и поред црних слутњи, ипак остао неоштећен.

– На неким од тих докумената су видљиви трагови гарежи, али на срећу ниједан документ који је реституцијом преузет од Ратног архива из Беча, није уништен и неупотребљив. Са колегама из Архива РС смо већ почели копирање те грађе јер планирају посебну изложбу – каже Вржина.

Он наводи да је највише страдала архивска грађа из Депоа 1, у просторији А, у којој су се налазили документи преузети од Управног архива из Беча, а између осталог и сва архивска грађа Министарства унутрашњих послова од 1880. до 1920. године.

У Депоу Ц, од воде приликом гашења пожара оштећена је документација која се односи на Земаљску комисију за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, као и папири са судских процеса комунистима у БиХ.

– Ватрена стихија је овом депоу између осталог уништила и 50 кутија вредне грађе из периода Независне Државе Хрватске – наводи Вржина.

Директор полиције Федерације БиХ Драган Лукач претходно је упозорио да „није случајно то што је пожар подметнут управо у крило зграде Председништва БиХ у коме је смештен државни архив“, али Вржина не жели да се о томе изјашњава.

– То није посао за историчара, већ за полицију и државну безбедност. За мене је много битније да су нам одмах прискочили у помоћ архивари из целог региона и та солидарност је нешто што мора да се похвали – истиче Вржина.

Радници Архива Републике Српске стигли су међу првима, али заменик директора ове институције Бојан Стојнић не сматра да је паљење Архива БиХ било део неке „тајне завере“.

– Архив БиХ се налази у приземљу Председништва БиХ и тим хулиганима је основна мета била управо та федерална институција. Архив је страдао као колетарелна штета, и то је сва суштина. Једино би неко требало да одговара зато што је 300 или 400 пијаних навијача без већег проблема успело да уђе у државну зграду – каже за наш лист Стојнић.

Принцип остаје у Сарајеву

Заменик директора Архива РС Бојан Стојнић каже да је нереално очекивати да се део Архива БиХ, попут списа са суђења Принципу, пресели у Бањалуку како би та грађа била на сигурном.

– У нашем послу није могућа таква селекција фондова и тако нешто не би било добро решење за изучавање историје – истиче Стојнић.

Каргановић: Није пуко дивљаштво!

Директор невладине организације из Холандије Историјски пројекат Сребреница Стефан Каргановић сматра да паљење архива није пуко дивљаштво.

– Када неко протестује и запоседне федералну зграду из „социјалних разлога“, паљење архивске грађе сигурно му неће донети ручак следећег дана. Не знам да ли је идеја била да се униште списи са суђења Гаврилу Принципу или нека друга историјска грађа, али нека идеја је дефинитивно постојала. На безбедносним службама у БиХ је да што пре открију прави мотив – каже Каргановић.

ВЕСТИ