Брамерц: „Горски вијенац“ не може бити доказ

serz bramerc

„Горски вијенац“ нити било које књижевно дјело не може се користити као доказ у судском поступку пред Хашким трибуналом, изјавио је главни тужилац Серж Брамерц.

Брамерц је у разговору са амбасадором Црне Горе у земљама Бенелукса Веском Гарчевићем рекао да су медији тенденциозно извукли из контекста исказ тужиоца на суђењу првом предсједнику Српске Радовану Караџићу да је дјело Петра Другог Петровића Његоша „Горски вијенац“ било инспирација и позив за етничко чишћење током рата у БиХ, саопштено је из Владе Црне Горе.

„Није намјера, нити улога тужилаштва да тумачи књижевна дјела или догађаје који су културно или историјско насљеђе једног народа. `Горски вијенац` нити било које књижевно дјело неће и не може се користити као доказ у судском поступку пред Трибуналом у Хагу“, рекао је Брамерц.

Он је сагласан да једностране интерпретације, због осјетљивости случаја, могу да имају негативну политичку конотацију и да оваквим питањима треба приступати с потребном опрезношћу.

Црногорски амбасадор је затражио објашњење поводом навода тужиоца Катрине Густавсон на суђењу Караџићу да је Његошев „Горски вијенац“ био инспирација и позив за етничко чишћење током рата у БиХ.

Према његовим ријечима, довођење „Горског вијенца“ у везу с ратним злочинима у БиХ производи једностране и површне интерпретације тог дјела.

„Ријеч је о историјском спјеву, написаном у првој половини 19. вијека, који се односио на сасвим друге историјске догађаје и контекст – борбу Црне Горе и Црногораца за ослобођење од Османског царства у 17. вијеку“, објаснио је Гарчевић.

Гарчевић је нагласио да је Његош био један од највећих умова свог времена и утемељивач црногорске државе, која је његовала и његује мултиетнички и мултиконфесионални склад.

„Ово је на најбољи начин доказано током трагичног распада бивше Југославије, када је Црна Гора била уточиште за бројне становнике из ратом захваћених подручја, без обзира на њихову вјеру и нацију“, истакао је Гарчевић.

Црногорско Министарство спољних послова захтијевало је да Гарчевић представницима Хашког трибунала предочи ставове Владе Црне Горе у вези са тврдњом тужиоца да је Његош у поеми „Горски вијенац“ наводно славио убијање муслимана, односно потурица, што је био „позив на етничко чишћење земље од муслимана“.

Густавсонова је на суђењу Караџићу тврдила да је у „Горском вијенцу“ садржан „позив на етничко чишћење земље од муслимана“. Опширно је цитирала стихове из „Горског вијенца“ током унакрсног испитивања свједока одбране Гојка Кличковића, који је у главном исказу поменуо да се Караџић, током рата у БиХ, често позивао на Његошеве стихове.

Танјуг