Свештеник дао живот због Принципа

Како је Милан Билбија из Грахова спасао смртне казне најпознатијег припадника „Младе Босне“. Одбио захтев аустроугарске власти да фалсификује Гаврилову крштеницу по којој је био малолетан

СТОГОДИШЊИЦА Сарајевског атентата, 28. јуна, биће прилика да из сенке изађе неправедно заборављено име граховачког попа Милана Билбије, који је жртвовао живот због Гаврила Принципа. Поп Милан не само да је крстио Гаврила, у одсуству свог оца, чувеног попа Илије (једног од вођа устанка у Црном потоку), већ је одбио да фалсификује његову крштеницу и тако га спасао смртне казне.

– Пунолетство се по аустроугарским законима стицало тек са навршених 20 година, а смртна казна могла је да се изрекне само пунолетном лицу – објашњава за „Новости“ његов праунук Небојша Мајсторовић. – Принцип је, према датуму из црквене књиге, рођен 26. јула 1894. године, а према датуму уписаном у матичну књигу рођених 26. јуна.

У првом случају је у време атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда имао 19 година и био малолетан, док би у другом значило да има 20 година и да је пунолетан. Пред сарајевским Окружним судом вођена је правна битка између заступника оптужбе и одбране на ту тему.

Чињеница је да је Принцип рођен на дан Светог архангела Гаврила, који сваке године пада истог датума, 13. јула по старом календару, односно 26. јула по новом. Зато је и добио име Гаврило. На дан атентата био је малолетан. Ово је на крају прихватио и његов адвокат по службеној дужности Макс Фелдбауер, а на крају и веће Окружног суда у Сарајеву, које га је осудило на највећу казну за малолетнике – 20 година строгог затвора.

– Попа Милана су аустроугарске власти прво хтеле да поткупе да промени црквену крштеницу, па пошто није хтео, ухапсиле су га и заточиле у Кули старца Вујадина, у Ливну – прича његов праунук Небојша Мајсторовић. – Тамо је трпео страховиту тортуру. Тукли су га џачићима са песком, да не би остали трагови, али су му тиме „одбили“ бубреге, па је кући стигао скоро на самрти. Свеједно, није хтео да мења Гаврилову крштеницу. У том крају није било веће сахране од његове.

Поп Милан био је ожењен Милицом Војводић, сестром од тетке Николе Тесле. Имали су петоро деце, три сина и две ћерке. Један од синова, Илија, отац је свештеника Војислава Билбије, који данас брине о нашим затвореницима у Хагу. Други, Владета, био је члан „Младе Босне“ и Принципов цимер у Београду. Принцип је чак за Београд путовао с његовим пасошем, 1914 године. Још 1912. био је у групи младобосанаца која је требало да изврши атентат на аустроугарског министра финансија Леа Билинског, од чега се на крају одустало. За време Првог светског рата био је добровољац у Српској војсци и члан Аписове „Црне руке“.

Мада је живео с Принципом, није знао да је овај кренуо да изврши атентат на Фердинанда. Владета је касније сведочио да му је Гаврило рекао да иде у манастир да би се после тога на миру припремио за гимназијску матуру. Чак је њему и газдарици код које су живели послао разгледницу, наводно из манастира.

ЛАНЕ СВЕ ПОКРАДЕНО

РОДНА кућа Гаврила Принципа запаљена је у Другом светском рату, па обновљена 1964. као музеј, да би поново била спаљена током босанског рата 1995. Исте године украден је и оловни кров и звоно са гробнице оца Милана. Унук Војислав обновио је 2002. кров и даровао уникатно звоно од бакра и сребра, али је лане све поново покрадено.

– Влада Србије обећала је да ће све то обновити до 14. септембра ове године, када је Дан епархије у Босанском Грахову – каже Мајсторовић.

В. Црњански Спасојевић – Новости