Ексклузивно: Писмо Степинцу

Пишем Вам као човеку, као хришћанину. Накањујем се месецима на то, чекајући хоће ли стизати ужасне вијести из Хрватске, како би се могао сабрати и мирније писати.

Пуних 10 мјесеци кољу се по Хрватској на најзверскији начин Срби и уништавају се милијарде њихове имовине/њиховог иметка, а црвенило стида и гнева обљева сваког поштеног Хрвата.

Покољ Срба почео је од првих дана једне независна Хрватске: Госпић, Глина, Гудовац, Босанска Крајина и др. и траје без прекида и ових дана.

Није она страхота само у убијању. Оно је у убијању свега од реда: стараца, жена и деце, и у убијању уз страховито дивљачко мучење. Те невине Србе су набијали на коље, ложили им ватру на голим прсима, пекли их живе на ватри, спаљивали их живе у црквама и кућама, полевали их кључалом водом, и тада полијевано место дерали и солили. Копали живима очи, резали уши, нос и језик, свећеницима резали ножевима браде и бркове скупа са кожом и месом, одсјецали им споловила и затицали у уста, везали их одстрага за камионе и онда с њима јурили, пребијали су људима ноге и руке, забијали им у главе ексере, големим ексерима закивали их за под кроз слијепо око, бацали их живе у бунаре и провалије, а одозго на њих бацали бомбе, разбијали им гвозденим ћускијама главе, дјецу бацали у врелу воду, у ватру, у кречане, растргали/растрзали/ дјецу за ноге, разбијали им главе од зидове, пребијали им кичме о камење и кладе, и још многа ужасна мучења извршавали, какове нормални људи не могу ни замислити.

Хиљаде и хиљаде српских лешева носила је Сава, Дрина и Дунав, као притока ових река. Било је лешина са натписом: „Правац Београд, путује краљу Петру“. У једном чамцу који је ухваћен на Сави, била је хрпа дечијих глава с једном женском може бити мајка те деце са натписом „Месо за Јованову пијацу у Београду“. Страховити је случај Милене Божинић, из Отабинде из које су на ножу извадили дијете. Па грозни случај печених глава у Босни, нађене посуде пуне српске крви, па присиљавање да пију Срби врућу крв своје браће поклане.

Силоване су небројане жене, девојке и девојчице, матера пред кћерима и кћери пред матерама, а гомиле дјевојака, жене и дјевојчице одведене су у логоре усташа за блуднице, чак су силовања вршена и у олтарима православних цркава. У котару Петрињском натјеран је син да силује рођену матер. Покољ 3.000 Срба у глинској православној цркви и убијање на стотине Срба у олтару цркве у Кладуши све гвозденим чекићима зверства су без помена у повијести.

Ужас ових недјела запрепастио је и Немце и Талијане. Они су фотографисали огроман број ових покоља. Немци говоре да су Хрвати ово радили и за време 30-годишњег рата, и да је од тог доба у Немачкој постала изрека: „Сачувај нас, Боже, куге, глади и Хрвата“. И сремски Немци презиру нас ради тога, и поступају са Србима човечно. Талијани су фотографисали посуду са 3,5 кг српских очију, те једног Хрвата окићеног са огрлицом нанизаних српских очију, и једног који је дошао у Дубровник опасан са два реда српских језика.

Страхоте логора којима су побијене хиљаде Срба, или су пуштени да помру од злостављања, глади, зиме, ужасни су. Немци приповедају о једном логору у Лици у коме је било на хиљаде Срба, а кад су дошли тамо нашли су га празног, натопљене крвљу, крвавим крпама, рубље и одеће. Ту је кажу изгубио главу један српски владика. У Јасеновачком логору и данас се руше и пропадају на хиљаде Срба, који су тамо по овој страшној зими смештени у подеране цигљарске бараке, без довољно сламе и покривача, добивајући за храну дневно по два кромпира.

У повијести Европе није било оваквих случајева. Мора се поћи у Азију у доба Тамолрана и Џингискана, или чак у Африку у црначке државе њихових крволочних владара, да се наиђе на случне случајеве. Са овим је хрватско име осрамоћено на вјекове. Никад и ништа нас више не може потпуно опрати. Ни последњем Циганину на Балкану нећемо више смети споменути нашу хиљаду годишњу културу хрватску, нити Цигани нису оваквих зверстава радили.

Зато о овоме пишем Вама, када нисте политичка личност, и не можете да носите одговорност? Ево зашто: у свим овим беспримерним дивљачким злочинима, које су више него безбожне, судјеловала је наша католичка црква и то на два начина. Прво, велики број свећеника, клирика, фратара, и организације католичке младежи, судјеловало је у овоме активно.

Догодила се страхота, да су католички свећеници постали лорници и таборници усташки па су као такви наређивали и одобравали та страшна мучења и клање крштеног свијета.

Чак је један католички свећеник лично клао/заклао/ православног свећеника. Они то нису смели чинити без дозволе својих бискупа. А ако су чинили онда су морали изгубити службу и доћи пред страшни суд. Будући да се то није догодило значи да су бискупи дали своје дозволе.

Друго, католичка црква је употребила све ово да покатоличи све преживјеле Србе, и док се земља пушила од невине крви мученика, док су јесеји раздирали груди преживјели несретника, свећеници, фратри и часне сестре нудили су им у једној руци у другој молитвеник и круницу.

У којима се позивају Срби да спасе живот и иметак преласком у католичку вјеру. Наша црква као да је хтела показати да зна убијати душе, као и усташка власт тијела. А на католичку цркву спада још већа сумња зато што су у исто време срушене многобројне православне цркве, друге обраћене у католичке, отети сви православни самостани, развучене све имовине и упропаштене велике повјесне драгоцјености, па чак није остављена на миру ни патријаршијске цркве у Карловцима. Све ово насиље на савјести и души нанијеле су још већу срамоту хрватском имену.

И ако се ми Хрвати никада нећемо моћи опрати од срамоте коју смо насе навукли овим злочинствима, ипак можемо своју одговорност смањити пред свијетом и својом савјести ако дигнемо свој глас против горе наведеног.

Последњи је час да то учинимо. После свих великих злочинстава у повијести долазиле су и велике казне. Што ће бити од нас Хрвата ако се добије утисак да смо баш до краја у овим злочинствима учествовали.

У првом реду дужна је црква да дигне свој глас. Прије свега што је цркве и сукрстова, а после тога, зато што је она моћна. У Немачкој су велики католички бискупи имали смелости да дигну свој глас против Жидова а код нас још ни један бискуп није дигао свој глас за невине Србе кршћане, који су страшније прогањани него Жидови у Немачкој.

И зато ће на католичку цркву пасти одговорност за казну Божију и људску, која мора стићи хрватски народ, ако се временом не покаје за овај страшан и неописив грех.

Написао сам Вам ово, да спасем своју душу, а Вама остављам да тражите или нађете пута за спасење своје душе.

Земун, 8.II.1942.

Један од многих, који је

прво човек и кршћанин,

а онда и добар Хрват

др Грзогоно, с.р.

СРБИ НА ОКУП