Да ли је Тито имао везе са Стаљиновом смрћу?

СЛОВЕНАЧКИ ИСТОРИЧАР ЈОЖЕ ПИРЈЕВЕЦ „ТИТО И ДРУГОВИ” ТВРДИ ДА ЈЕ БРОЗ БИО У ПРЕПИСЦИ СА ПАПОМ ПАВЛОМ VI

• Како сведочи документ из архиве ЦИА у Вашингтону, Стаљин је 1947. године преко маршала Толбухина тражио за своју морнарицу четири југословенске луке на Јадрану. Тито је био свестан да ће то бити крај његове независности, ако би прихватио присуство совјетских база на истарској, далматинској и црногорској обали и стога је одговорио „њет”
• После Стаљинове смрти, у његовој благајни је пронађена цедуља на којој му је Тито написао да су Стаљинови агенти покушали да га уклоне: ватреним оружјем, отровом и бодежом. Са упозорењем: „Ја ћу послати само једног, а тај неће погрешити”
• Да ли је ова Титова претња имала везе са Стаљиновим инфарктом након кога је уследила и његова смрт? То је, наравно, само хипотеза која вероватно никада неће бити доказана

„Тито и другови” двотомна студија угледног словеначког историчара Јоже Пирјевеца је до сада најкомплетнија студија о Титу настала на основу вишедеценијског истраживања досад неотворених архива.

Пирјевец је рођен у Трсту 1940, где је дипломирао историју. Потом је похађао Дипломатску академију у Бечу. Докторирао је (1976) на Универзитету у Љубљани. Предавао је (од 1971) историју Источне Европе, односно словенских народа, на универзитетима у Пизи, Трсту и Падови, где је изабран за редовног професора.

Сада предаје савремену историју на Факултету за хуманистичке науке у Копру. Редовни је члан Словеначке академије наука и уметности. Један је од оснивача нове странке „Солидарност”, која је против економске, политичке и моралне кризе у словеначком друштву. Живи у Трсту…

• На којим се све документима и истраживањима темељи ваша књига „Тито и другови”?

– На Титовој Југославији почео сам да радим још 1979. године. Тада је већ било прошло тридесет година од искључења КПЈ из Информбироа, што значи да су постале доступне западне архиве за 1948. годину. Пошто ме је тема расцепа између Тита и Стаљина занимала, прво сам отишао до Канцеларије јавних записа у Лондону (сада је то Национални архив), где сам прегледао извештаје из Београда које је британском Министарству спољних послова послао амбасадор сер Чарлс Пик. Наставио сам студије у римском Министарству спољних послова и у Вашингтону, уз стипендију Вудро Вилсон центра. У мали град Индипенденс у близини Канзас Ситија преселио сам се, где је архива председника Трумана.

…Проширио сам обим свог рада на руске, југословенске, чешке и немачке архиве, био сам неколико месеци у Ослу као „сарадник” локалног Нобеловог института, истраживао у Кенедијевом архиву у Бостону, итд. Али највише од свега морам да будем захвалан Владимиру Дедијеру кога сам лично познавао и који је, као што знате о Титу прикупио огромну архиву. Тај материјал, који обухвата око 200 јединица (кутија) чува се у Љубљани и ја сам га поред Дедијеревих књига о Титу, детаљно разматрао.
Недавно сам случајно нашао у Венецији, на острву Сан Серволо још један део Дедијерове архиве, која је такође драгоцена.

• „Тито и другови„ није књига само о Титу већ и о његовим најближим сарадницима и о томе како су се временом њихови односи мењали. Шта нам откривају та Титова пријатељства?

– Пре свега, хтео сам да напишем књигу о Едварду Кардељу, кога сматрам последњим европским утопијским социјалистом. Када сам почео да радим на овој теми, схватио сам да је Кардеља немогуће посматрати без Тита. Тако је настала идеја о врсти групног портрета, у коме је требало да буду приказани Титови остали најближи сарадници… Живот са Титом и код Тита није био лак због његове пожуде за влашћу, јер није подносио никакве потпуно независне личности поред себе. Најдаље је истрајао поред њега Едвард Кардељ, али и он је умро у немилости.

• У неком смислу бавили сте се и Титовим физичким изгледом, посебно очима. Шта нам открива његов изглед?

– Тито је био леп човек. Вајар Аугустинчић о њему је рекао да му је глава као створена за приказивање у златним кованицама. Физичка привлачност је несумњиво била део његовог шарма, који му је било тешко оспорити. У бројним сведочанствима о сусретима са њим, које сам видео у архивама, стране дипломате често истичу управо то. Из тог разлога, изгледало је неопходним да у моју књигу убацим опис његових очију, које су приметили бројни савременици. Већина је, иако не увек, била очарана.

Јоже Пирјевец

• Стаљин је 1947. године тражио од Тита да неке луке на Јадрану (Пула, Шибеник, Бококоторски залив…) буду под директном контролом совјетске морнарице. А годину дана потом дошло је до резолуције Информбироа. Има ли узрочно последничких веза између ова два догађаја?

– Хвала вам на овом питању, јер ми се чини да је од кључног значаја за правилно разумевање сукоба између Тита и Стаљина. Како сведочи документ који сам нашао у архиви ЦИА у Вашингтону, Стаљин је претходне године преко маршала Толбухина тражио за своју морнарицу четири југословенске луке на Јадрану. Тито је био свестан да ће то бити крај његове независности, ако би прихватио присуство совјетских база на истарској, далматинској и црногорској обали и стога је одговорио „њет”.

На тај начин, он је изазвао мржњу московског „хазјаина”.

После Стаљинове смрти у његовој благајни је пронађена цедуља на којој му је Тито написао да су Стаљинови агенти покушали да га уклоне: ватреним оружјем, отровом и бодежом. Тито му је написао: „Ја ћу послати само једног, а тај неће погрешити”.

Да ли та Титова претња има везе са Стаљиновим инфарктом након кога је уследила и његова смрт? То је, наравно, само хипотеза која вероватно никада неће бити доказана.

• Тито је био једини комунистички председник који је ишао у апостолску палату, у Ватикан. Добре односе је имао са Папом Павлом ВИ. Шта је условило ове њихове добре односе?

– Недавно објављени мемоари Зденка Ротерја, партизана, удбаша и универзитетског професора који се, пре свега, бавио односима између државе и католичке цркве, потврђују да је Тито био у преписци са Павлом VI, вероватно најлибералнијим папом прошлог века. Мислим да међу њима нису постојали тајни споразуми, већ су били везани сродним проценама савремених политичких ситуација.

• У поглављу о Титовим женама „Јованка и остале„ наводите чињеницу да су наводно 1942. године Тито и Даворјанка Пауновић добили дете које је дато на усвојење. Јесу ли то гласине или…?

– Ове информације сам добио у Дедијеровом архиву. У сваком случају, чини ми се значајно да је одмах на почетку 1942, када је требало да има дете, Зденка постала агресивнија и захтевала да врховно заповедништво поступа са њом као са Титовом супругом. Као што је познато, између Тита и „другова” дошло је до озбиљне напетости, јер колико је пуно он био заљубљен у Зденку, други су је мрзили због немогућег карактера.

• Како објашњавате данашњу Титову популарност? Постоји југо-носталгија, помиње се социјализам са људским ликом, добар образовни систем, здравствена заштита, синдикати који су штитили запослене. А то нам недостаје. Да ли је по вама Југославија била вештачка творевина и да ли се морала распасти, и то на крвав начин?

– Људи су разочарани оним што је донела „демократија”. Чак и у Словенији, где нам иде најбоље, стање је разочаравајуће, јер елите на власти последњих двадесет година нису стале иза својих задатака. Акритично су усвојиле вредности неолиберализма, који је тријумфовао на Западу и одбациле оне елементе људске солидарности из Титовог режима, који су постојали упркос бројним сметњама. Резултат је широко распрострањена корупција, тајкунство, охолост политичара који владају, све већи јаз између оних који имају и оних који немају. Ова процена не значи да би желели повратак Титовог режима. Та прича се заувек завршила, јер од самог почетка није била обећавајућа због превеликих разлика и интереса између југословенских народа.

http://www.vijesti.me/kultura/da-li-je-tito-imao-veze-sa-staljinovom-smrcu-clanak-179183

Факти.орг