ОДГОВОР ЛЕЊИНУ НА ПРОГЛАС БОЉШЕВИЦИМА ДА СПАЛЕ И ПЉАЧКАЈУ РУСКЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРЕ

РАД ДР ДУШАНА ЈАКШИЋА СА ПАТРИЈАРХОМ ТИХОНОМ:

ОДГОВОР ЛЕЊИНУ НА ПРОГЛАС БОЉШЕВИЦИМА ДА СПАЛЕ И ПЉАЧКАЈУ РУСКЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРЕ

Сазнавши за протојереја др Душана Јакшића, велики барон Николај Јегорович Врангел, је једне вечери изненада дошао у кућу Душана и Сузане Јакшић у Ст. Петербургу. Барон је за протојереја др Душана Јакшића сазнао док је био у посети катедри филозофских наука у Бечу, где и сам има докторат исто као и прота Душан, чувши велике похвале од бивших професора за проту Душана и сам је желео да га упозна. Тако је почело једно пријатељство, које се протезало од Ст. Петербурга до Сремских Карловаца, где је барон Врангел такође био протеран са својом породицом. У дугим ноћним разговорима Николај је доста говорио о сусрету са Бакуњином, као и са писцем Александром Димом, Принцезом Паулином Метерних, са Принцем од Велса – будућим краљем Едвардом VII, такође је било речи о његовом коцкању у Монте Карлу где је упознао госпођицу Лидију, касније удовицу Николаја Соколова, која је била последњи изданак племићке породице Кикин, чији је предак у XVIII веку заузимао највише државничке положаје и друговао са царем Петром Великим (био му је венчани кум). Посебно спомињем госпођу Кикин, којој је почетком века, током боравка са родитељима у Лозани, часове математике давао политички емигрант Владимир Илич Уљанов (Лењин), њихов земљак из Синбирска. Владимиров брат, Димитрије, похађао је гимназију заједно са Лидијиним оцем. Тек новембра 1918. године присуствујући митингу на Црвеном тргу у Москви, Лидија Петровна је схватила да јој је Лењин био учитељ математике. Том приликом је разменила са њим пар речи.

Протојереја др Душана Јакшића са Лидијом је упознао барон Врангел, а посебно се обрадовала моја бака, која је познавала цара Николаја II Императора и његову породицу и дружила се са његовим ћеркама, јер је и завршила гимназију под покровитељством царице Марије Фјодоровне. А, Лидија је причала о својим дружењима са царским кћеркама, са којима је била у Царском летњиковцу у Ливадији, док је живела на Криму.

У предвечерје Октобарске револуције већ се увелико знало о деловању тог истог Лењина, о којем су у дугим ноћима разговарали Лидија, барон и прота Душан, који се питао шта он заправо хоће да постигне својим деловањем?! Познато је да је барон Врангел већ у току револуције емигрирао у Србију, као и грофица Кикин, а прота Душан је преживео све страхоте револуције у Ст. Петербургу до 1924. године.

Тадашњи патријарх Тихон, знајући за високо образовање проте Душана, позива га у своју резиденцију и поверава му посао с благословом да заједнички одговоре Лењину на проглас Бољшевика о уништавању Руске цркве. Знајући из прича барона и грофице Кикин о Лењину, прота Душан је закључио да у том одговору треба ставити акценат на правном основу о заштити приватне својине цркве као власника своје имовине, не рачунајући на оно друго веће право цркве као Божије куће, јер је Лењин био то што је био. Протојереј др Душан Јакшић је завршио права у Лајпцигу, и био доктор филозофије, што му је помогло у раду на том послу. Патријарх Тихон је био ученик митрополита Антонија Храповицког, који је у то време такође био на путу ка Сремским Карловцима. Прота Душан је том приликом од стране патријарха Тихона одликован златним напрсним крстом.