Вештачка крв?

У низу покушаја да произведу течност која би могла да замени крв, људи су покушавали са биљним соковима и крвљу оваца, урином, млеком, па чак и пивом

Током последњих 400 година, колико човек зна за крвоток и начин циркулације крви, било је мноштво покушаја да се она замени неком другом течношћу. Било је експеримената са биљним соковима и крвљу оваца, урином, па чак и пивом, а дуго се веровало да би измена крви могла да измени личност човека. Како би излечили азијску колеру, 1854. године лекари су пацијенту у крвоток убризгали млеко, сматрајући да ће оно помоћи у регенерацији белих крвних зрнаца. Иако звучи чудно, забележено је да се један број пацијената лечених на овај начин опоравио, али убризгавање млека у крвоток ипак није доживело ширу распрострањеност.

Тестови изведени на жабама показали су да ове животиње могу да наставе да живе неко време уколико им се одстрани сва крв и замени сланим раствором. Касније се испоставило да жабе једнако дуго могу да живе и ако им се само одстрани крв и не убризга никаква друга течност у крвоток.

Ово су били само неки од покушаја током историје да се пронађе замена за човекову крв. Несташица крви за трансфузију, као и висок ризик да је она инфицирана неком болешћу, нагоне научнике да и данас трагају за одговарајућом заменом – вештачком крвљу која би могла да се ствара у неограниченим количинама.

Сваке године број донатора и количина дониране крви помало опада, док се потреба за крвљу значајно повећава. Истраживачи напомињу да креирање одговарајуће вештачке крви ипак неће означити крај донација, али да би она ипак могла да има велике предности у бројним ситуацијама – одговара свим крвним групама, може годинама да стоји на собној температури пре употребе, могла би у неком тренутку, услед масовне производње, да постане знатно јефтинија од људске крви…

Но, вештачка крв је, пре свега – безбедна. То можда није велико питање у развијеним државама, али употреба вештачке крви могла би да има огромну корист у јужноафричким земљама, посебно у Нигерији, где готово 40 одсто становништа има ХИВ или болује од сиде. Тестирање дониране крви у овим земљама ретко је и скупо.

Људска крв, увеличана 600 пута. Аутор Џон Алан Елсон

Потрага

У последњих 25 година било је више озбиљних покушаја, тестирања, па чак и примена синтетичке и вештачке крви. Америчка агенција за храну и лекове одобрила је за употребу 1989. године јапански производ назван Флуосол-ДА-20. Међутим, није била реч о верној копији крви са све црвеним и белим крвним зрнцима, већ само о преноснику кисеоника, имитацији хемоглобина који је базиран на угљенику и флуору. Због бројних нуспојава, веома компликоване употребе и невелике успешности, производ је повучен из употребе пет година касније.

Већи успех имао је сличан производ PolyHeme који је прошао неколико кругова тестирања и то на пацијентима који су хитни случајеви са повредама, а који због околности нису били обавезни да дају свој пристанак на такав третман. Током 2005. године, статистика успешности употребе PolyHeme „крви“, прорачуната на основу 500 пацијената који су били укључени у студију, показала је да не постоје повишени безбедносни ризици.

Међутим, средином 2006. поново је урађен пресек на основу случајева 720 пацијената. Од 350 пацијената којима је дат PolyHeme, преминуло је 47, у поређењу са 35 смртних случајева из контролне групе у којој је укупно било 363 пацијента. Заговарачи употребе PolyHeme крви тврдили су да је реч о премалом узорку, те да само због тога постоји разлика у смртности међу тестираном и контролном групом. Ипак, пројекат је проглашен неуспелим.

И последњих неколико година, на разним странама света започета су тестирања чије резултате тек очекујемо, са оптимизмом.

Фабрика крви

Научници са индијског Мадрас института за технологију прошле године добили су одобрење за масовну производњу вештачке крви, односно црвених крвних зрнаца, уз помоћ матичних ћелија. Тестирање на људима почеће тек 2016. године, а до тада ће се обављати на животињама, најпре на анемичним мишевима.

„Бићемо у могућности да обезбедимо потребну количину безбедне и здраве крви по цени упола нижој од оне коју крв тренутно има“, изјавила је др Сома Гухатхакурта, водећи истраживач тима са Института Мадрас. Она објашњава да за сада крв праве у Петријевој шољи уз помоћ матичних ћелија из пупчаника, и да је за њен „узгој“ потребно 17 дана. Др Гухатхакурта верује у успех овог поступка јер се у њему може доћи до искључиво црвених зрнаца. Она објашњава да се у свим претходним покушајима прављења вештачке крви стварала култура са најмање 40 одсто белих крвних зрнаца, што је веома проблематично за пацијенте са ионако угроженим имуним системом.

„Као кардиохирург, више бих волела само црвена крвна зрнца“, закључује др Гухатхакурта.

Марија Видић – elementarium.cpn.rs