Отац Наум:“Суштина нашег деловања је борба против екуменизма и унијаћења”

Не предавању у Мелбурну о. Наум је говорио о прогону владике Артемија, а онда одговарао на занимљива питања присутних.

Предраг Вучинић, 12.02.2012

У петак 9. Фебруара у Центру Дража Михаиловић у Мелбурну о. Наум настојатељ манастира“Свети Јустин Ћелијски” из Барајева Епархије рашко призренске и косовско метохијске у егзилу је одржао предавање за пар стотина присутних верника. Нешто мање од сат времена о. Наум је говорио о прогону епскопа Артемија и његових монаха са Косова и Метохије и о томе како сада преживњава ЕРП у егзилу.

Цењени предавач је прво свима пренео благослов и поздраве епископа Артемија, а затим започео причу од 1978. Године када је садашњи владика Артемије постао игуман у малом, запуштеном манастиру“Црна река”, забаченом као у пустињи. За тринаест година од готово празног манастира игуман Артемије је створио духовни центар, а који је до сада дао три епископа, 15 игумана и стотине монаха. Када је 1991. Године за патријарха устоличен Павле, игуман Артемије је хиротонисан за епископа и преузима епархију и како рече о. Наум“Црна река” се прелила у целу епархију која се као и сам манастир потпуно духовно и материјално обновила.

Оно што је Срба остало на Косову и Метохији је остало највише захваљујући баш епископу Артемију, али за све што је учинио као“награду” од СПЦ је добио неправедно и неканонско одузимање епархија, па после и чина епископа. По о. Науму иза свега стоји међународна заједница, односно САД којима је епископ Артемије сметао у плановима да Косово постане шиптарска независна држава. После смене владике Артемија његови монаси нису признали као свога насилно постављеног администратор Атанасија, а који је чак по први пут у историји, на Васкрс забранио литургију у манастиру“Црна река”.“Суштина нашег деловања је борба против унијаћења и екуменизма” каже о. Наум и објашњава како их је у госте примио брат Милоје, а касније како је добијено за епархију имање и кућа у Барајеву  и црква у Љуљацима. Владика Артемије је јасно и коначно оградио од патријарха Иринеја када је овај изјавио да је “пацифиста”.

Катакомбе сада постоје у више места у Србији: Љуљинци, Штрбац, Житовац, Нови Пазар, Барајево. У Барајеву се на пример за празнике окупља и неколико стотина верника, а свакодневно се литургија служи на три места у Србији, а на 15 места бораве монаси којих сада заједно са искушеницима има нешто више од стотину. Део ЕРП у егзилу је сада и црква “Преображења Господњег” у Леушићима.

После овог излагање о. Наума присутни су постављали питање, па да издвојимо неколико најзнимљивијих. На питање како види црквену ситуацију у Аустралији о. Наум је одговорио да је духовна ситуација код Срба у Аустралији изузетно тешка и да се овде вапије за манастиром и монасима. Навео је и да је био изненађен да свештеници нису научили вернике да у јутро пре узимања нафоре не смеју ништа да једу или евентуално пуше цигарете. На ово је један од присутних прокоментарисао да у Аустралији свештеници банче и опијијау се у недељу до раних сати, а онда припити служе, па како као такви да опомињу народ да не једе пре литургије.

Одговарајући на питање шта мисли о Светском Савезу Цркава о. Наум је подсетио да је владика Артемије стално тражио, али нажалост безуспешно да СПЦ иступи из овог јеретичког удружења и навео речи Светог Јустина да је екуменизам свејерес, јерес на јересима. На питање када ће да се одржи следећи Васељенски Сабор о.Наум је одговорио, врло брзо и тај Сабор ће према томе како изгледају садашње припреме бити велика издаја Православља. О. Наум верује да це садашњи врх СПЦ да доведе папу у Србију, да ће да усвоји нови календар, али је исто тако убеђен да ће се онда одређен број епископа придружити владици Артемију.

На питање да ли је јерес екуменизма захватио и друге православне цркве осим српске о. Наум је одговорио да нажалост јесте и да се ова болест свуда проширила, али да се нада да ће се пламен борбе за очување изворног Православља који је запалио владика Артемије у Србији проширити и на друге Православене Цркве у свету.

После предавања присутни су скупили око 5000 долара помоћи за ЕРП у егзилу, а посебно највећи прилог од 1000 евра дала је госпођа Стојана Вековић Харис.

Предраг Вучинић