Има ли права неко ко је командовао да се убијају млади војници ЈНА у Словенији, да сада демократизује Србе?

Јелко Кацин, специјални изасланик Европског парламента за Србију на државној телевизији БиХ говорио у своје лично име, и у име Словеније, супротно од онога што би као представник ЕУ смео да каже у име Брисела.

„Ја, Јелко Кацин, одавно знам да је Косово независно и да није део Србије“, рекао је појачавајући у сваком наредном рефрену своје „ја” и своју припадност држави Словенији која је „одавно признала независно Косово…”

Он зна, како је рекао телевизији суседне државе, да је „статусно неутралан однос према питању Косова” привремено, компромисно решење. И на директно питање да ли ће Србија морати да призна независно Косово пре него што постане чланица ЕУ, Кацин зна одговор „али с обзиром на функцију коју обављам нисам у ситуацији да вам одговорим”.

Пет чланица ЕУ – Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка и Грчка – не признају независност Косова, па зато Кацин не може никако да говори у њихово име, нити у име ЕУ све док у Бриселу владају правила да се све одлуке доносе уз сагласност свих чланица.

Док год макар једна чланица ЕУ буде при ставу да је Косово део Србије, а не независна држава, косовско питање се у ЕУ мора третирати као статусно неутрално, без обзира на то шта о томе мислила Немачка, Француска, или Словенац Јелко Кацин.

Познато је да Кипар и Шпанија, из својих унутрашњих разлога, најчвршће стоје на том бранику и да неће прихватити једнострано прокламовану независност било које земље. Кипар је подељен након инвазије турских снага 1974. и тада је успостављена безбедносна зона под контролом мировних снага УН. Турске снаге су окупирале 37 одсто територије и даље се налазе на северу Кипра, а кипарски Турци су 1983. прогласили Турску републику северни Кипар који признаје само Анкара док је Република Кипар међународно призната и чланица ЕУ од 2004.

Због ситуације са Каталонијом, чија влада је за септембар заказала изјашњавање о независности од Шпаније, што је противуставно, званичници у Бриселу су „престрављени”. Баш тако је описао атмосферу у ЕУ некадашњи премијер Шпаније и чести посредник приликом сукоба деведесетих у бившој Југославији Фелипе Гонзалес.

Каталонија за свој пут према независности, сазнајемо из извора блиских Министарству спољних послова Шпаније, нема савезника ни међу чланицама ЕУ, ни шире. Јасно је поручено из Брисела да ће, у случају да се отцепи, морати да прође процес приступања ЕУ као било која други кандидат. А то значи да ће је, чак и ако до свега овога дође, на свакој степеници чекати вето Шпаније.

Кад у амбасаду Шпаније у Београду стигне позивница или било који други папир са државним симболима непризнатог Косова, они га згужвају и бацају у корпу за отпатке. Нема потребе да питају Мадрид за мишљење.

Званичан став је јасан: Мадрид из принципијелних разлога и привржености међународном праву не признаје самопрокламовану независност.

Незванично: ако би ичим показала да флертује са отцепљеним делом српске територије, то би могло да послужи као охрабрење Каталонцима, Баскима… Барселона је за своју мапу пута ка независности упослила истог лобисту као Косово. И ако не буде могла да одржи неуставни референдум, одржаће „плебисцитарне изборе”.

По том сценарију, о коме се јавно говори и у Барселони и у Мадриду, Каталонци би гласали за странке које се залажу за отцепљење, па би онда каталонски парламент прогласио већином гласова независност.

Немогуће је да Кацин не зна да се челним људима у Бриселу диже коса на глави од тог приштинског рецепта и да се о опасности по целовитост ЕУ разговара иза затворених врата и у осталим важним престоницама чланица.

Како се датум референдума или плебисцитарних избора у Каталонији приближава, тако се тема око могућих цепања држава чланица ЕУ усијава. Посредно, она има и те како везе са косовским отцепљењем, на шта управо играју Каталонци. Само што за земље које тек треба да постану чланице (Србија) не важе иста правила као за земље које су већ у њој. Али, новонастале земље, како ствари стоје, испадају из чланства ЕУ уколико су ту биле као део веће државе (Шпанија и Каталонија).

Кацин зна да је Косово независно, али Шпанија зна да није. Теоријски и практично јача је Шпанија него Каталонија. Тај однос снага може да допринесе дуготрајнијем третирању статусно неутралног дијалога са Приштином.