У Хагу на ред после Његоша, долазе Карађорђе и Милош?

Откада је Берлин, без околишања, поставио седам услова за даље приближавање Србије ЕУ, међу којима је био и онај да Срби морају да промијене своју свијест, процес „преумљавања“ попримио је хистеричне размјере.

Тако је тужитељка Хашког трибунала утврдила да је Петар Петровић Његош „ратнохушкачки писац који је заговарао геноцид“?!

Она је, практично, и Његошеве поклонике који рецитују његове стихове такође оптужила за исто злодјело. Из тога произлази да би „Горски вијенац“ могао да буде поистовијећен са Хитлеровим „Мајн камфом“, а сваки Његошев читалац, који наглас прозбори неки његов стих, био би такође проглашен злочинцем!

На такав суморни закључак наводи најсвјежији случај из хашке суднице са суђења Радовану Караџићу, гдје је тужитељка Густавсон опширно цитирала стихове из „Горског вијенца“ у којем се, према њеном мишљењу, „позива на етничко чишћење“.

Она је тиме Његоша представила као инспиратора, а Радована Караџића, који је рецитовао Његошеве стихове, као извршиоца злочина – упозорава „Глас Русије“.

То је само логичан наставак покушаја промјене свијести и цјелокупне српске историје, који је почео тврдњом западних историчара да је Гаврило Принцип био гнусни атентатор…

Ако се настави пасивно посматрање таквих стремљења, готово је извјесно да ће на клупи Хашког трибунала да заврше и Карађорђе због „прекорачења дозвољене самоодбране“, као и Милош Обилић због „недозвољеног посједовања хладног оружја“.

Можда ће једино Вук Бранковић бити постхумно предложен за Нобелову награду за мир због показане толеранције према људима друге вјере и нације.

Међутим, иако се на први поглед такав развој догађаја може учинити донекле духовитим, стварност је далеко озбиљнија, јер се у Србији синтагма „о потреби промјене свијести“ чује све чешће.

„Глас Русије“ подсјећа да је вицепремијер истакао значај „промјене начина размишљања и стварања новог вриједносног система у Србији“.

И министар финансија је изјавио да „предстоји велики посао на промјени свијести“. О томе је говорио чак и министар омладине и спорта, који је дословно казао да је у Србији „потребна промена свијести друштва“.

Мада се та „промена свијести“, према правилу, представља у позитивном контексту, остаје чињеница да се она у тумачењу њемачких парламентараца, прије свега, односи на промјену свијести према српским националним интересима, вјековном систему вриједности и културном идентитету – наводи „Глас Русије“.

РТРС