Чега се плаши Вучић

Више него тајкунског капитала и опозиционих напада, лидер напредњака страхује да његови активисти и бирачи не помисле да је кампања пука формалност и да је победник познат

Кад лидер странке чију победу на изборима нико не доводи у питање, изјави да је „вероватније” да ће изгубити, као што је пре два дана по други пут учинио Александар Вучић, онда то многима зазвучи неискрено или као маркетиншки трик. Аналитичари међутим верују да Вучићева изјава јесте озбиљна порука страначким функционерима и бирачком телу: избори тек предстоје, нема опуштања док се не затворе бирачка места 16. марта увече. У супротном, могу се и изгубити, као што се у Србији већ знало десити онима који су расписивали превремене изборе и били превише убеђени у сигурну изборну победу.

Лидер Српске напредне странке рекао је у недељу на конференцији за новинаре да су се „уз помоћ тајкунских пара у предизборној кампањи против напредњака ујединили сви они који желе да зауставе промене”. Вучић је казао да се догађа све што је говорио да ће се десити, али да се не секира много и нагласио: „Зато сам данас изашао, између осталог пред вас да вам покажем да немам никакав страх од чињенице да је вероватније да ћемо изгубити изборе за месец дана, него да ћемо их добити. Немам никакав проблем.”

У тренутку када сва истраживања јавног мњења показују да је убедљива победа напредњака извесна, а да је, такорећи, једина дилема хоће ли моћи сами да формирају владу, ко може да поверује у Вучићеву „процену” изборних резултата? Мало ко. Зашто је онда изашао са овим упозорењем, да ли се заиста уплашио тајкунског новца који ће, како је рекао на изборној Скупштини СНС-а, бити уложен „у борбу да СНС изгуби на изборима”, или можда разлог треба тражити у страховању да су и страначки функционери, али и његови бирачи изборну победу већ узели здраво за готово? Биће да је, ипак, пре реч о овом другом страху, јер је он једини у странци, који никада јавно није о изборима говорио као да су завршени, или као да су обична формалност. Напротив.

И у време када су сви његови најближи сарадници тражили изборе, а он вагао одлуку, био је врло опрезан у изјавама и у коментарисању истраживања јавног мњења. Они који Вучића познају знају да је био један од ретких који је 2012. године, упркос истраживањима јавног мњења, по којима ће Борис Тадић убедљиво победити Томислава Николића у председничкој трци, тврдио да Николић може да победи. Баш због овог искуства, он је одлуку о изласку на ванредне изборе делегатима изборне Скупштине СНС-а, саопштио без осмеха. Када се смирио дуготрајни аплауз, он је општу еуфорију која је настала покушао да смири озбиљним упозорењем да неће бити лако и да од политичких противника очекује најтежу и најпрљавију кампању. Тада је поручио: „Сви ће се ујединити против нас, тражиће сараднике и у нашој странци… Наш одговор треба да буде скроман…” Међутим, некако се стекао утисак да његово упозорење није схваћено озбиљно, а у ових десетак дана откако су расписани избори, функционери СНС-а такорећи и не говоре о изборима, већ о пословима које ће урадити кад се они заврше. Победу подразумевају.

Овакав став може, каже аналитичар Драгомир Анђелковић, да демотивише бираче да изађу на изборе. „Пракса показује”, каже он, „да се врло често дешава да бирачи оних партија које, по истраживању јавног мњења, сигурно побеђују на изборима, буду демотивисани да гласају, јер рачунају да нема потребе, да ће неко други обавити тај посао. Десило се, на пример, у Немачкој, да партија која је по свим истраживањима убедљиво водила, ту убедљиву предност није претворила у победу. Било је таквих случајева и у Француској. Зато мислим да је Вучић овом изјавом поручио функционерима своје странке и сопственим бирачима да не мисле да је све завршено, већ да је њихово ангажовање и те како потребно да би се победило.” Анђелковић подсећа на прогнозе из 2012. године када се „Тадићу давала предност од 15 одсто, па је изгубио изборе”. Он додаје: „Исто тако су 2008. године истраживања показивала да ће ДСС и радикали проћи много боље на изборима, а добили су неколико стотина хиљада гласова мање него што су истраживања показивала. Разлог томе је што су се неки грађани уплашили прогноза да ће доћи до економске катастрофе, али много већи број се улењио и није изашао на изборе. Дакле, Вучић је својим бирачима послао поруку да не смеју да се деактивирају, иначе може доћи до изненађења. Он је тако позвао чланство, странку и бираче на неку врсту мобилизације.”

Ђорђе Вукадиновић се слаже да се Вучићеве речи на први поглед могу схватити као типична мотивациона изјава. „Али озбиљан тон и начин на који су изречене као да сугеришу и нешто више од тога, неку стварну зебњу или информацију коју у овом часу само он има”, каже овај аналитичар за „Политику”.

Потпредседник СНС-а Братислав Гашић наводи да је Вучић био у праву кад је упозоравао „каква ће се сила сручити на СНС и колико ће пара тајкуни и криминалци да уложе да би зауставили Александра Вучића и СНС на путу модернизације Србије”. Гашић је Вучићеву поруку схватио „и као упозорење страначким функционерима да нема опуштања док се избори не заврше. Ако знате каква се сила уротила против вас, нико од нас ниједног тренутка не сме да буде опуштен и да чека да резултат дође сам по себи, а свугде има оних који мисле да је све завршено. Ми Срби смо познати по томе”.