Руси почели производњу „људских ћелија“

У Јекатеринбургу је у бази Института за медицинске ћелијске технологије почео да ради јединствени роботизовани мини-комплекс. Пре свега, пројекат ће омогућити да се врше научна истраживања у области медицине обнављања ћелија, а такође да се из циклуса клиничких испитивања искључе животиње.

Робот који ради прати квалитет материјала који се узгаја и стално повећава његов обим. Ћелије које се гаје могу бити различите, у зависности од тога које оштећено ткиво треба да се обнови. По речима заменика главног лекара за науку Института медицинских ћелијских технологија Сергеја Сазонова, главни напори ће у најскорије време бити усмерени на истраживања и увођење у терапију у најразличитијим случајевима:

Пре свега, то су безусловно оштећења коже услед рањавања, пошто се то тешко лечи. У практичном здравству то су и дефекти од опекотина и дефекти услед шећерне болести, на пример, трофичке ране доњих екстремитета. Мислим да је то прва ствар на којој ће се радити ове године.

Осим тога, ћелијске технологије су испробане у многим правцима. На пример, у лечењу опекотина и у борби против промена на кожи услед старења.

Данас се врше испитивања свих могућих облика примене ћелијских технологија и у хирургији крвних судова – за лечење и спречавање можданих удара. Првостепену важност изума о области технологије примене материјала који се гаје истакао је руководилац Центра за опекотине Института за хирургију „Вишњевски“ РАМН Андреј Алексејев:

Данас је то научна лабораторија која врши лабораторијска испитивања у области биотехнологија. Кад се ради о биотехнологији просто направити материјал значи обавити половину посла. Главно је да се створи технологија за примену ових материјала. Драго ми је што се појавила таква лабораторија. То у будућности може да повећа могућности које се већ примењују код нас у земљи и које ће се усавршавати убудуће.

Стално стварање ћелијских материјала изазива потребу за криобанкама. У специјалним спремиштима замрзнуте ћелије ткива пацијената моћи ће да се чувају док не буду потребне. Сама банка ће послужити као база биолошких материјала за различитие врсте испитивања не само у земљи, већ и ван њених граница, сматра Сергеј Сазонов:

Зато, ако ћелијски материјал пренесемо у банку, која такође буде одговарала стандардима, на излазу ћемо добити материјал који је у потпуности еквивалентан и испуњава међународне захтеве. И у овом систему се врши размена материјала, односно у овом случају ћемо потпуно бесплатно моћи да добијемо ћелијске материјале од западних колега.

Данас у Русији већ постоји девет криобанака, једна има међународни сертификат. У перспективи је планирано да се на бази лабораторије у Јекатеринбургу направи сопствена банка, која испуњава међународне стандарде. Већ се врше преговори за испоручивање такве опреме ТЕХНОПАРКУ у Новосибирску. Тренутно у Европи ради око 40 сличних станица, а у свету их има преко 200 – различитих модификација. За Русију је веома важно да уведе познате технологије, да их прошири и да почне да ради с међународним системом сличних фабрика и банака. Дакле, нови изуми у медицини за обнављање ткива убрзаће могућност примене лечења у пракси и спасиће животе стотинама пацијената.

Наталија Смирнова / Глас Русије