Њујорк тајмс: У Републици Српској има мање слободе изражавања
Њујорк — Фрустрације и гнев грађана БиХ корумпираном државом покренули су протесте у којима се испољио јаз између демонстраната и политичке елите, пише Њујорк тајмс.
Преносећи атмосферу с протеста, лист пише да демонстранти траже „нову владу експерата, младу и, изнад свега, некорумпирану“.
Лист наводи да је Дејтонским мировним споразумом у БиХ створен компликован државни систем, али и да су „Босанци додали нове слојеве комплексности оригиналном плану који је ушанчио политичку елиту док је често спречавао економски развој“.
„Босна се мучи под најнезграпнијим политичким системом у Европи, створеним Дејтонским мировним споразумом којим је окончано масовно крвопролиће у земљи. Од тада, влада није успела да оствари напредак или ништа више осим крхког мира“, наводи Њујорк тајмс.
Објашњавајући ситуацију у БиХ лист наводи да тамошњи политички систем омогућава десетинама политичких странака финансирање од државе и да је раширена бирократија – муслиманско-хрватски и српски ентитет, трочлано председништво, 10 кантоналних управа и десетине општина – владу учинила далеко највећим послодавцем у земљи.
У извештају с јучерашњег протеста у Сарајеву се наводи да су демонстрани усмерили своје незадвољство ка политичарима за које сматрају да раде само за себе и да су корумпирани.
Незадовољна омладина и недавно отпуштени радници побунили су се прошле недеље у Тузли, бившем индустријском средишту на северу БиХ, чиме су покренути протести широм етнички измешаних делова муслиманско-хрватске федерације, док је далеко мање немира било у Републици Српској, „која генерално има мање слободе изражавања“, наводи Њујорк тајмс.
Преко друштвених медија се испољила фрустрација и гнев корупцијом државе, сто је довело до „демонстрација у којима је јаз између демонстраната и политичке елите опипљив и помало подсећа на далеко веће антивладине протесте у Украјини“, наводи Њујорк тајмс.
БиХ је добила милијарде долара у помоћи и страни званичници и снаге су послате да се земља врати мирном зивоту. У поређењу са ситуацијом пре 18 година, има напретка, али је далеко од онога цему су се надали западни донатори и лидери, оцењује њујоршки лист.
Бета