Радосне илузије Европе?
Нова визит-карта Европе постају ЛГБТ-тенденције. Шкотска је постала 16. земља, која је званично дозволила људима нетрадиционалне сексуалне оријентације да склапају брак. Додуше, са напоменама. У усвојеном закону, например, има одредбе, која гарантује право да се иступа против једнополних бракова, а да се при томе не сматра хомофобом. Осим тога, документ омогућује свештеницима да одбијају одржавање церемоније венчања хомосексуалних парова.
Данас права сексуалних мањина подржавају и бране на државном нивоу Канада, ЈАР, неке државе САД, један део земаља Латинске Америке, као и Нови Зеланд. У Старом Свету је прва држава, која је пристала да легализује, додуше, онда не на државном нивоу, једнополне бракове, била Данска. 1989. године у Копенхагену је био регистрован савез имеђу два мушкарца. Званични закон о „једнополном партнерству“ био је усвојен тек 2012. године. Холандија је већ 2001. године пружила једнака права на ступање у брак хетеросексуалним и хомосексуалним паровима.
Није случајно, што је активирање сексуалних мањина у одбрани својих права и слобода почело управо данас. С једне стране је то логични резултат сексуалне револуције, која је потресла европске земље средином протеклог столећа. С друге је стране подршка ЛГТБ није ништа друго, већ споредан резултат европске политике мултикултурализма, – уверен је директор Међународног института Најновијих држава Алексеј Мартинов.
Иначе, смисао мултикултурализма се састојао у томе да су у земљама ЕУ били спремни да учине Европљанина од сваког, ко се тамо нађе. Прво је основна идеја те концепције била упућена досељеницима из бивших европских колонија. Додуше, испало је да ту има и негативна страна – рођени Европљани су морали да одустану од националне и етничке припадности, културних традиција, да би се изједначили с досељеницима из земаља трећег света. Ова концепција се није одомаћила у Европи, те је пропала. Међутим, идеја стварања просечног Европљанина, тотална толерантност према свима и свему резултирале су тиме, што су Еврпљани морали не само да немају националну припадност, већ ни спол. Грубо говорећи, Европљанин је „оно“.
Подршка хомосексуалних бракова и заштита права сексуалних мањина данас имају у већој мери политичку мотивацију. Традиционалисти у овом случају просто су приморани да повлађују новим тенденцијама. Такво уверење је у интервјуу Гласу Русије изразио потпредседник Центра моделирања стратешког развоја политиколог Григориј Трофимчук.
Све земље које ће у одређеном тренутку постати чланице ЕУ, полако ће морати да прихватају управо ту одредбу. У некој етапи ће она бити важнији тест за политичку лојалност, него учлањивање у НАТО.
Не сме се заборавити ни активни антихришћански покрет, који се данас шири у земљама ЕУ. Борба против црквених канона, као и тежња да се духовно избаци на маргине друштвеног живота, резултира подршком тога, што у цркви називају грешним наклоностима.
Иначе, експерти су уверени да хомосексуални бракови, изгледа, немају будућност. У Француској, која је недавно, без обзира на велике митинге незадовољних, легализовала једнополне бракове, већ су регистровани први геј-разводи. Стручњаци такође истичу да једнополне породице из многих разлога нису тако чврсте, као што су традиционалне. Одсутност своје деце укида паровима узајамне обавезе. Ако се не узимају у обзир политички и социјално-етнички чиниоци „моде“, постоји слаба, али ипак шанса да ће се после игара на „слободу, једнакост и братство“ у 21. веку, стара Европа поново вратити ономе, од чега је почела њена историја – хришћанским изворима и традиционалним вредностима. Усвојени закони ће постати упозорење потомцима на погрешке из прошлости.
/ Глас Русије
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
