Кустурица: Нема нам спаса без нас

Имали смо до сада седам фестивала , а.за то време променило се шест министара културе. Упркос дисконтинуитету сваке врсте ми смо опстали и радимо исто што и на почетку – каже Емир Кустурица

Светском редитељу стигло је још једно светско признање. Белгијска филмска академија уручила је прошле недеље Емиру Кустурици награду за животно дело. Више него добар повод да поведемо кратак разговор са чувеним професором.

– Примити награду за животно дело била је велика част за мене, а осећања су пловила од почетне непријатности, све до катарзе и радости.

* Тамо сте доживели овације.

– Када далеко од куће 2.500 људи устане и поздрави вас дугим аплаузом, прво се изненадите. Онда схватите да сте у земљи богатој културном понудом и публиком и запитате се откуд то? Схватите да сте усред једне памети која нама недостаје. Ту, у Белгији, опорезују богате и улажу у културу.

* У Бриселу се ломи судбина наше земље. Да ли успех попут вашег може допринети бољој слици о Србији?

– Били су на церемонији у Бриселу белгијски премијер, министри културе и спољних послова… Уверен сам да када у Белгији доносе одлуку о томе кога да награде, у обзир узимају и културу земље из које лауреат долази. Мислим да је свака веза и асоцијација успостављена током једног оваквог процеса вишеструко корисна за све нас.

* Протекли „Кустендорф“ је још једном био светска престоница „седме уметности“.

– Учинили смо све што је некарактеристично за Србију. Либерални концепт је наметнуо идеју да све што не може на тржиште мора бити остављено да попут животиње цркне поред зацртаног пута.

* Ви ипак нисте попустили том концепту?

– Наравно да нисмо, већ смо заједно са државом омогућили младим људима да се развију у друштву филмских великана. Да порасту у сваком смислу и да схвате свим својим интелектуалним и емоционалним „инструментима“, да свет, па и Србија, заиста на њима остају. Имали смо до сада седам фестивала за седам година. За то време променило се шест министара културе. Упркос дисконтинуитету сваке врсте, попут наведеног, ми смо опстали и радимо исто што и на почетку. Нема нам спаса – без нас самих.

* Реконструкција сарајевског атентата на почетку „Кустендорфа“ оживела је заборављену идеју слободе. Може ли се стићи до истине о почетку Великог рата?

– Може и мора, Андрићград је са својим институцијама томе посвећен. На Видовдан, град нобеловца Андрића, трагичног хероја косовске мисли Његоша, град вишеградских Дечана, позоришта и културе биће спреман за обележавање стогодишњице од почетка Првог светског рата. До Видовдана биће готов и документарни филм о Сарајевском атентату, и још пуно тога… У сваком случају, Србија није и не може бити крива што се нашла на путу империје, у њеном походу на исток.

Иван Ловрић / Новости