Најбољи српски бренд – ОТПОР

Изван Србије прва искуства те организације примењена су у Грузији 2003. године. Током протеста због изборне крађе крајем новембра 2003. године, председник државе Едуард Шевeрназе био је принуђен да поднесе оставку. Једну од кључних улога у његовом збацивању имао је и студентски покрет „КМАРА“.

„У марту 2003. године неколико оснивача КМАРА и представника невладиних организација отишли су у Београд да би сазнали нешто више. Након нашег боравка у Београду представници ОТПОРА су долазили неколико пута у Грузију… Током њиховог другог боравка организована је летња школа ван Тбилисија коју је похађало 700 нових активиста,“– испричао је један од лидера тог покрета Георги Канделаки.

Следеће, 2004. године, ОТПОР се нашао у Украјини где је обучавао покрет ПОРА који је био један од покретача наранџасте револуције. У својству помоћи, украјински покрет је добио 60 милиона долара из САД. Украјинци су први тренинг имали у Новом Саду. У војвођанску престоницу допутовали су представници више омладинских организација. Након тих догађаја, неким „отпорашима“ је био забрањен улазак у Украјину сљедећих 995 година. Исте године, ова способна дружина „донела је демократију“ и либанском народу, обучавајући учеснике „Кедар револуције“.

ОТПОР, прераставши 2004. године у организацију CANVAS умешао је своје прсте и у Арпаско пролеће. Током протеста у Египту 2011. године, „отпораши“ су обучавали покрет “6. април” и грађанске групе које су одиграле кључну улогу у свргавању Хоснија Мубарака. Том приликом, пет српских држављана је било ухапшено.

По мишљењу британског писца Дејвида Ајка, објављеном у бечком листу „Presse“, америчка ЦИА и српски покрет ОТПОР организовали су амерички покрет „ОКУПИРАЈТЕ ВОЛСТРИТ“. Наводно је, како пише лист, члан ОТПОР Иван Маровић дошао у контакт са непознатим до тада покретом „ОКУПИРАЈТЕ ВОЛСТРИТ“. Ајк сматра да су Арапско пролеће у Египту и Тунису, као и покрет против Волстрита руковођени из истог центра, са циљем, не да се промени систем, већ да се стави под контролу опозиција.

И сада, чланови ОТПОРА су се још једном нашли у Украјини. „Да ли је српска организација ОТПОР умешана у догађаје у Украјини?“, поставио је питање Ђулијан Асанж на својој страници на Facebook 3. децембра 2013. године, поставивши линкове који отварају сајт те организације, и показују да је ОТПОР активно учествовао у Наранџастој револуцији у Украјини 2004. године, када су на власт дошле прозападне партије.

С тим у вези, 3. децембра 2013. године украјински народни посланик из Партије Региона Олег Царјев написао је на својој страници на Facebook-у: „Мој друг, који је прекјуче долетео у Украину, међу својим сапутницима је препознао познатог организатора пучева и преврата Марка Ивковића. Он се прославио као организатор српског ОТПОРА, потом је следила грузијска КМАРА и украјинска ПОРА. Марко је покушао да организује нешто слично и у Русији, али је био протеран и добио статус непожељне особе. Налазио се и у Киргизији 2010. године — када је тамо био свргнут председник Бакијев. Сада је „мајдан“ у искусним и финансијско обзбеђеним рукама“.

„Американци на Ивковића не штеде новац – није било давно када му је за своје пројекте у Украјини Национални демократски институт САД доделио 1 200 000 долара“, – додао је посланик.

Што се тиче финансијског аспекта, организација CANVAS се повезуе са америчким финансијским фондовима између осталих, Freedom House, International Republican Institute, USAID и US Institute of Peace. WikiLeaks открива још једног пријатеља „отпораша“: „Причао сам с неким људима који лобирају за њих да добију више новца, као што је Мајк МекФол са Хувер института (садашњи амерички амбасадор у Русији),“ пише у једном од мејлова, који је објавио WikiLeaks.

Како показују поверљиви документи WikiLeaks, ОТПОР је блиско сарађивао са америчком компанијом Stratfor, познатом као „ЦИА у сенци“. Марко Папић, геополитички аналитичар „Stratfor“ за Евроазију, 2007. године заврбовао је људе из CANVAS-а да им шаљу информације из Грузије, Венецуеле и Србије.

„То је импресивна група. Оду, поставе „радњу“ у некој држави и покушавају да руше режим. Када се употребе правилно, моћнији су од борбене групе носача авиона“, описује чланове CANVAS у једном од мејлова сарадник „Stratfor“, објављеним на сајту WikiLeaks 15. новембра.

Из свега горе наведеног, долази се до закључка да догађаји у Украјини немају никакав спонтани карактер. Од почетка XXI века, у свим протестима који су се завршавали превратима могу се наћи трагови не само српских „отпораша“, који су ту само извршиоци радова, већ нека тамна рука која покушава да контролише цео свет.

Милена Цмиљанић / Глас Русије