НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК МОЖЕМО ПОБЕДИТИ САМО НА ЈЕДАН НАЧИН

Током прошле деценије милиони људи на планети Земљи почели су да расправљају о новој теорији економије која, чини се, описује свет далеко боље од теорија економије о којима се пре разговарало, као што су у целини неемпиријске теорије зване демократија, капитализам, комунизам и тако даље. Та теорија зове се нови светски поредак.

Недавно су корпоративни масовни медији широм света такође почели да користе тај појам за описивање смера према којем се крећу светски друштвени, политички и економски трендови. Међутим, чини се да тај појам и није тако нов будући да неки тврде да потиче од Адолфа Хитлера који је написао књигу под насловом врло сличном изразу “нови светски поредак”.

Нови светски поредак глобални је систем рада у којем живе и раде практично сви људи на нашој планети. Било да сте учитељица, чистач, адвокат, лекар, позоришни глумац, професор, благајница у трговачком центру, радио водитељ, и тако даље, живите у том глобалном систему рада. Карактер тог система рада је корпоративна економија.

Нови светски поредак: економски систем у којем ресурсе и робе које људи потребују за свакодневно преживљавање не производе људи који их користе и конзумирају него је производња и надзор над тим производима у рукама монополистичких корпорација, од којих појединци потрошачи морају куповати ресурсе и робе, на темељу чега те монополистичке организације стварају огроман профит. Такође, у том систему корпорације продају ресурсе и производе које су ниског квалитета и често неприкладни, а људи који немају готово никакво знање и вештине за производњу за живот нужних производа морају већину свог просечног радног дана мукотрпно да раде за монополистичке корпорације.

(Напомена: израз “нови светски поредак” је синоним за концепт корпоратизма односно корпоративне економије о којем се све више говори.)

Тим следом, људи нису у могућности да живе духован живот односно живот у чијем је средишту породица, нису у могућности да буду слободни из дана у дан и  да из тренутка у тренутак одлучују шта ће чинити са својим животом. То је обележје цивилизације: “цивилизовани” људи у новом светском поретку немају власт над својим животима, што је управо супротно пред-цивилизационим људима који су због велике количине самодовољности и времена за доколицу ту власт имали (то је општепозната ствар у антропологији: примитивни људи су имали велику количину слободног времена у поређењу са, опште гледано, цивилизованим људима). Мораћете радити да бисте живели. Док на то трошите највећи део свог живота мораћете радити на пословима који вам нису по вољи ни по вашем избору (најчешће ћете морати прихватити оно што вам је доступно), те нећете проводити своје време с породицом или га трошити на непосредну повезаност с Богом, као што су чинили наши преци.

Нови светски поредак је систем којим управља мала група која се обично назива Илуминати, што је изворно био израз са значењем “моћ иза трона”. Много је спекулација о карактеру те групе. Да бисмо стекли слободу као људска раса морамо поразити Илуминате, што једноставно значи да људи морају научити да живе у систему другачијем од система новог светског поретка који су му наметнули Илуминати.

Али, како победити илуминате? Још више збуњује питање, а често га постављају амерички теоретичари завере, како победити нови светски поредак? Та питања су збуњујућа јер људи у Сједињеним Државама, на пример, никада нису живели никако другачије него искључиво у илуминатском систему новог светског поретка који се често назива и корпоратократија: то је цивилизација у којој грађани живе у склопу и под контролом монополистичких мегакорпорација до те мере да је то једини живот који познају. Стварност коју им пружа корпоратократија једина је коју познају. Цивилизација је противна људској природи и стога је живот у њој затвор. Људи су створени да живе у шумама и природном окружењу, да имају слободног времена, да живе у заједницама, да производе робе, да проводе време с породицом и баве се духовношћу. Црнчење у мегакорпорацијама доводи до депресије, апатије, менталне збуњености, менталне плиткоће, опседнутости насиљем и другим облицима нељудског понашања која су обележја цивилизације и за која је емпиријски видљиво да преплављују цели свет.

Амерички покрет теоретичара завере не бави се тиме како да победимо илуминате и нови светски поредак

Када вође теоретичара завере и представе своја “решења” за проблем новог светског поретка, а то чине ретко, она су често не само апсурдна и неизрађена него су углавном и прилично хумористична. На пример, “вође” у покрету теоретичара завере често говоре да је “решење” инфилтрирати се у владу тако да амерички “народ” још једном преузме власт као што је то наводно било у последњој четвртини 18. века, те да тако имамо ситуацију у којој “народ” контролише владу и практично чини владу. То “решење” је, из више него јасних разлога, једноставно апсурдно не-решење и, искрено, прилично изненађује да многе вође покрета теоретичара завере у Сједињеним Државама форсирају то не-решење. Разлог томе је то што је у садашњем стању Сједињених Држава немогуће да дође до значајнијег уласка широких маса у америчку владу будући да амерички народ не контролише изборни систем, контролишу га тајне владине силе које управљају новим светским поретком! Стаљин је рекао: “Не занима ме ко ће гласати, занима ме само ко ће бројати гласове.” Не могу се сетити ниједног од недавних геноцидних диктатора који нису, наводно, гласовима дошли на власт: Стаљин, Хитлер, Хусеин, Обама, Џорџ Буш и тако даље. С времена на време чак и масовни медији у Америци говоре о апсурдности америчког изборног система ипреносе јасне примере случајева у којима су цели избори били очигледно саботирани (најбољи пример су председнички избори Буш против Гора 2000. године, када се манипулисало гласовима из Флориде), међутим чак и ти предводници теорија завере (и њихови следбеници) и даље се држе те илузије да је гласање у Америци нешто што има утицаја.

Али то је само почетак. Чак и да амерички народ преузме контролу над гласањем и да гласачки систем некако није корумпиран, то не би имало утицаја јер само они с највише новца могу кроз масовне медије стећи потребан публицитет и промовисати се за јавну дужност. Зато у Сједињеним Државама на положаје у влади увек долазе само најбогатији или они који раде за најбогатије (конкретно, за корпорације). Конгрес и друге гране америчке владе препуни су корпоративаца и њихових представника који тамо проводе дане једноставно креирајући политику и законе који погодују мегакорпорацијама.

Чак да се тај проблем некако и избегне и да обични Американци, који нису богати, имају могућност засести на положаје у влади у некој значајнијој мери, то опет не би било важно јер би лобисти својим новцем ипак корумпирали сваког новог политичара. Не подцењујте чињеницу да се људи промене када се испред њих стави довољна количина новца с којом могу учинити све оно о чему су одувек сањали као и све што могу замислити. Покрет Tea Party у Сједињеним Државама рекламира се као група политичара који су блиски обичном Американцу и који раде за обичног Американца. Но, зашто онда Ранда Паула, вођу такозваног покрета Tea Party, највише занима “уравнотежени буџет”, о којем политичари у Сједињеним Државама говоре већ деценијама? Једна од првих ствари на које се Клинтон усредоточио након што је почетком 1990-их постао председник је “уравнотежени буџет”, и сада се Ранд Паул, наводни револуционар, кога отворено подупире Руш Лимбауг, такођер фокусира на то као на свој главни пројекат.

Постоји мноштво других проблема с том идејом да Американци могу ући у своју владу, међутим прескочићу их јер је важно схватити да ниједан од тих проблема и није битан! Наиме, влада Сједињених Држава не управља овом земљом: они у ствари нису влада, права власт је у рукама група које су под контролом новог светског поретка (УН, Светска трговинска организација, Светска здравствена организација, Савет за иностране послове, Светска банка и тако даље) и илумината. Дакле, шта би се променило када би амерички народ ушао у марионетску владу (Конгрес, Управа за храну и лекове итд.)? Та марионетска влада, видљива влада Сједињених Држава, само је пијун којег су моћни “трустови мозгова” и лобисти купили и платили (а ако се не слажете с њима, избациће вас из система, на овај или онај начин) да проводе налоге мегакорпорација које су, на крају, продукт и оруђе илумината (види моју књигу Корпоратизам за целовиту расправу о важној теми недостатка моћи обичних Американаца).

Увиђате ли апсурдност и комичну природу тог не-решења у облику инфилтрације владе које заговарају многи водитељи највећих америчких радио емисија о теоријама завере? У ствари, сва њихова “решења” су не-решења, мање решења а више комична лудост.

Неки су на радију Militia у Америци заговарали идеју да би требало директно да заратимо са елементима контроле у систему новог светског поретка и борити се с њима (али, у ствари се фокусирају на врло ниске нивое система, као што је америчка војска). Различити облици те “нападачке” идеје раширени су у читавој култури теорија завере у Америци. То би “решење” у ствари могло, зависно о томе како се изведи, довести у одређеној мери до пораза светских војски којима су илуминати населили своје земље. Међутим, могло би довести и до незамисливих патњи и крвопролића, с више разарања и смрти него у иједном рату који се досада водио. Заиста, чини се да би такав рат, као што сам емпиријски доказао, у ствари користио илуминатским господарима! То сам истакао у свом недавном чланку заNexus под насловом Завршни спин новог светског поретка. Чак и када би људи широм света некако могли заратити с новим светским поретком и уништити његове структуре контроле уз мало жртава то не би било важно и било би краткорочно јер би Американци брзо поново пали под илуминатску контролу, једнако као што се то догодило након 1776. године (иако тада то није ни био покрет за слободу).

Игнорисање новог светског поретка (и илумината)

Постоји само једно решење које функционише: игнорисање система новог светског поретка (односно, оно што се често назива грађанска непослушност или одбијање сарадње). Али, та идеја одбијања сарадње пропашће ако се не спроведе до краја. Осим тога, само неколицина људи у покрету теоретичара завере су промислили о томе шта то тачно значи, а у америчкој култури теорија завере о томе се не воде практично никакве расправе. Оно што ћу ја представити у ствари није грађанска непослушност (грађански непослушност је само део тога), и стога ја то називам Tоровска самодовољност (по филозофу Хенри Дејвиду Тороу (Henry David Thoreau), аутору есеја Грађанска непослушност – прим. визион.) , и о томе ће бити речи у остатку овог чланка.

Прошли покушаји одбијања сарадње, односно грађанске непослушности, су пропали. Индијци у Индији нису слободни и њихову владу воде странци, црнци у Сједињеним Државама такође нису слободни (Мартин Лутер Кинг их је само делимично ослободио ропства). Дакле, када неки од гласовитих америчких водитеља радио емисија о теоријама завере предложи то као могуће решење наше ситуације они једноставно предлажу модел за остваривање слободе који никада није остварио слободу, модел који увек подбаци. Као што сам већ рекао, велики амерички водитељи радио емисија о теоријама завере из неког разлога (то је заиста бизарно) никада не говоре о томе како успешно спровести грађанску непослушност, односно одбијање сарадње. Осим тога, када се то решење ретко и помиње (никада се не анализира, него га се само успут спомене), обично се о њему говори као о некој врсти гандијевског покрета. Та идеја никада се не разрађује и само се преноси америчким теоретичарима завере који немају појма што она тачно значи. Брзо ће рећи: “Треба нам револуција какву је покренуо Ганди, у којој ћемо исказивати грађанску непослушност, нећемо сарађивати с њима и њиховим саставом” и затим се о тој теми више не говори.

Тај недостатак потпуне анализе тог кључног питања велики је проблем јер: Гандијева револуција је, сада тако сматрам, сасвим очигледно била унапред планирана илуминатска операција, а не права револуција (из разлога што је Ганди практиковао ненасиље, те је од свих својих следбеника захтевао ненасиље – практично од целе Индије – и ако би било случајева насиља Ганди би једноставно опозвао читав покрет. Према томе, поставља се питање, ако су Британци заиста жељели да се револуција оконча, зашто нису само платили неком Индијцу да се једне вечери почне бусати у прса у име индијске револуције, тако привуче пажњу медија и затим упуца или избоде британског војника и револуција би била отказана? Одговор: зато што они нису хтели да буде опозвана. Сврха револуције је била да потпомогне њихову контролу над земљом. Британци су и даље присутни у Индији, тако да је та тактика очигледно била успешна.)

Идеја Торовске самодовољности је врло, врло компликована.

Идеја Торовске самодовољности је право решење и мора је се узети потпуно озбиљно и проучити пре него што почне да се спроводи у било којој мери.

Идеја Торовске самодовољности је заправо врло опасна, није једноставна.

Торовска самодовољност се може спровести искључиво на један врло опрезан начин, о чему већина америчких теоретичара завера није никада размишљала.

(Ово је најважнија тачка). Ако се решење Торовске самодовољности икада спроведе у дело Американци би се изненада нашли у неилуминатском систему до неке мере, и стога би живели без њихових корпорација, образовног система, инфилтрираних цркава и других аспеката робовског живота; како би у таквој ситуацији Американци водили прехрамбени систем, текстилну индустрију, систем безбедности, здравство итд., будући да су до сада у животу то чинили искључиво у контексту новог светског поретка?

Овде ћу изнети неке основне представке и проблеме у спровођењу тог решења у пракси.

Торовска самодовољност би могла бити јача од илуминатског напада на самодовољне људе.

На први проблем који ћу овде поменути указао ми је Ед Вокер с радија BlackHelicopterRadio.com. Наиме, одбијемо ли сарадњу и ако истовремено довољан број грађана не буде практиковао Торовску самодовољност на начин који ћу ниже описати, војске новог светског поретка из целог света извршиће велико насиље над Торовским непослушницима. То је изврсно уочен и врло озбиљан проблем: да довољан број људи у свету почне спроводити Торовску самодовољност, до тачке да се илуминатски систем пољуља на начин који илуминати нису имали у плану, нема разлога веровати да у таквој ванредној ситуацији таква Торовска самодовољност не би била нападнута конвенционалним војскама, хемијским оружјем, војскама робота и различитим ултра-напредним илуминатским технологијама за које се још не зна да постоје.

То би се лако могло догодити и свако спреман на Торовску револуцију можда би требао бити спреман умрети – алтернатива је живот у робовском систему новог светског поретка. Ипак, то је дискутабилно, јер систем новог светског поретка већ напада и убија људе широм света! Дакле, било да промените свој живот покушавајући практиковати Торовску самодовољност или да останете да живите у новом светском поретку, у оба случаја сте под нападом. У систему новог светског поретка, као што сам опширно описао у својој књизи Корпоратизам, људи се излаже зрачењу, чине се болеснима, гурају се у рат, трују се водом, храном, савременом медицином и кемтрејловима, а то је само почетак. Другим речима, останете ли ту где јесте свеједно сте под нападом. Покушате ли се укључити у модел Торовске самодовољности можда ћете бити изложени нападима на поменуте начине, но то је заправо мало вероватно. Илуминатске снаге не користе често такве нападе војним снагама и супертајним илуминатским оружјима. Као што сам малопре споменуо, да би изазвали смрт обично користе много видљивије тактике: медицину, храну, ратове, побачај и тако даље. Надаље, масовна убиства од стране система новог светског поретка нису тако честа и обично се догађају у склопу слабо познатог обредног система црне магије који захтева посебно темпирање у складу с нумеролошким кодирањем времена које користе илуминати. Значи, да се грађани света почну укључивати у Торовску самодовољност, ако није време за илуминатска масовна убиства, можда се нешто слично неће ни догодити ако не иде у прилог космичком плану илумината. Тај проблем напада од система новог светског поретка можда, због неколико разлога, није тако страшан као што се на први поглед чини и можда до њега уопште и неће доћи.

Кратак увод у Торовску самодовољност

Размотримо сада како би изгледао систем без новог светског поретка, систем Торовске самодовољности.

Истражимо детаљније шта значи израз “одбијање сарадње” у контексту напредније идеје Торовске самодовољности. Како не бисмо превише компликовали у овом уводном есеју о Торовској самодовољности, постоји једно начело које најбоље објашњава Торовску самодовољност:

“Одбијање сарадње са системом новог светског поретка, и тиме с његовим илуминатским вођама, не значи да само живите свој цивилизовани живот (то јест, свој живот у радном систему новог светског поретка, јер то је право значење речи “цивилизација”) и не обраћате пажњу на нови светски поредак или илуминате. Уместо тога, морамо игнорисати нови светски поредак и не сарађивати с илуминатима кроз живот који обухвата нека од начела које су, на пример, у својим животима имали амерички Индијанци, али на вишем нивоу материјалне технологије од оне коју су Индијанци обично користили.”

Разлог томе је тај што људи познају само живот унутар система новог светског поретка: он им омогућава да добију храну, воду, одећу, стан, њихов концепт о самима себи, њихову веру… Све! Не можемо, дакле, само одбијати сарадњу неко кратко време а затим се вратити систему новог светског поретка. Морамо га напустити заувек. Али, то значи да морамо живети изван јединог система који смо икада познавали, што опет значи да морамо успоставити нови економски систем који ће гарантовати да људи у њему буду слободни и да се унутар њега не може поновно увести економски систем новог светског поретка.

Економски систем новог светског поретка, који су успоставили илуминати, заснива се на томе да обични грађани света не производе робу, те да их не купују и не продају директно једни другима. То значи да једино систем који елиминише поменутерелације је систем који ће уништити систем новог светског поретка. Једини систем који то може је локализована економија у којој људи продају робу непосредно једни другима и купују је непосредно једни од других: особа произведе један или два производа и затим их прода само људима који живе у његовој близини и које познаје, или их размени с њима. То је врло важан аспект који систем држи под контролом обичних људи и јамчи да нема посредника између купца и продаваца (ту илуминатски систем профитира и има контролу; убаце се између произвођача и купца, узму готово сву зараду у трансакцији и контролишу читаву трансакцију). У таквом систему можемо имати и технолошке производе, док год их производимо. На пример, Хенри Форд био је појединачна особа која је произвела аутомобил од конопље! Обично се сматра да је аутомобил нешто превише сложено да га направи једна особа, међутим Хенри Форд не само да је то учинио него га је, штавише, направио од конопље, производа који свако може бесплатно узгајати и употребити га за израду готово сваког производа који проналазимо у нашој цивилизацији.

У таквом систему економија, роба, производња, ресурси и, на крају, свакодневно преживљавање, у рукама су појединца. У таквом је систему немогуће да једна група контролише куповину, производну и продају, па је стога немогуће да иједна друга група осим појединца преузме контролу над његовим властитим животом. Када имате све производе који су вам потребни нема потребе да тражите више. Корпоратизовани грађани света навикли су да купују више него што им је потребно као и да купују оно што им не треба. Дакле, да би Торовска самодовољност започела, група људи која ће спроводити Торовску самодовољност мораће да усвоји другачију идеологију о потребама и ресурсима, идеологију која се разликује од оне коју тренутно исказују људи света. Као што смо видели код примитивних људи, таква идеологија је итекако постојала у историји човечанства. Тврдити, дакле, да је то нереална или утопијска идеја коју људи широм света неће моћи да прихвате је нетачна, неемпиријска тврдња.

Живот Торовске самодовољности, који следи из економског система из прошлог одломка, живот је у којем би људи имали на располагању много више времена за доколицу (као и примитивни људи, који су у одређеној мери практиковали Торовску самодовољност), у којем би имали много више времена за породицу и за филозофски, духовни или научни рад. Тешко је замислити какав би то живот био, но одређени увид у то какав ће бити можете стећи посматрајући примитивна племена широм света која спроводе Торовску самодовољност на ниском технолошком нивоу (лично мислим да ће Торовска самодовољност постати светско друштво које ће бити технолошки много напредније од цивилизације новог светског поретка).

Jeffrey Grupp

Извор: Nexus / Исток Православни