Руси највише доносе новац у Црну Гору, али нису баш увек добродошли

Понекад се чини да нелогичним појавама на Балкану никад нема краја, а доказ за то је и недавни интервју председника Црне Горе Филипа Вујановића. Наиме, иако је он у складу са владином политиком фокусиран пре свега на евроатлантске интеграције као пут за јачање економије, он је у поменутом интервјуу признао да црногорску економију заправо подстиче неко други, а то су по његовом сведочењу ипак Руси – који највише развијају тамошње тржиште некретнина и представљају најбројније туристе.

Дакле, Вујановић је истакао да су Руси прошле године били убедљиво главни купци некретнина у Црној Гори, а за њима следе Срби, док су купци из свих осталих земаља били мање присутни. Осим тога, црногорски председник је нагласио да постоје велике могућности за сарадњу између Русије и Црне Горе и у областима истраживања и развоја, јавног здравља, образовања, културе, хуманитарних питања, као и у свим гранама економије од обостране користи, због чега по њему две земље треба да активније сарађују у оквиру споразума о слободној трговини.

Такође, Вујановић је изнео податак да се број руских туриста у последњих 5 година повећао за три пута, па је тако прошле године Црну Гору посетило скоро 300.000 Руса, или буквално по један гост из Русије на свака два становника Црне Горе. То значи да Руси, као најбројнији туристи, представљају и највећи подстрек за туризам, који чини окосницу црногорске економије.

Међутим, оно што је највећа контрадикторност, то је приоритетно настојање да се капитал у ту земљу привуче са Запада, иако је из свега наведеног видљиво да новац стиже управо са Истока. Исто као што се за стремљење Црне Горе у НАТО савез често могу чути економски разлози, али када руска флота пожели да се за велики новац снабдева у црногорским лукама, као што то чини у Грчкој, на Малти и на Кипру, онда се чини да идеја такве економске сарадње не наилази на одобравање, а црногорски председник демантује чак и да је икада помислио на тако нешто.

Али када је реч, на пример, о малопре поменутом Кипру, тој земљи ни мало није сметало да донесе одлуку да пружи на располагање руским војним бродовима и авионима луку Лимасол и авиобазу у Пафосу за ванредне случајеве и хуманитарне мисије, јер је та острвска земља, која је чланица Европске уније, у томе очигледно видела свој економски интерес. И то упркос томе што је у западној штампи таква намера кипарске владе пропраћена са отвореним негодовањем.

И зато, Министарство одбране Црне Горе које није желело ни да чује за руски предлог о снабдевању у барској луци, а сада и председник Вујановић који се оградио од сваке приче на ту тему, заједно указују да се при томе очигледно мање водило рачуна о стварним економским користима, а много више о политичкој димензији тог чина. Другим речима, чини се да је и сама могућност да се неко на Западу намршти, важнија од сваке економске логике.

 Ратко Паић / Глас Русије