ОКУПАТОР, А НЕ ПРЕСТОЛОНАСЉЕДНИК

Фото: Илустрација

БАЊАЛУКА, 6. ФЕБРУАРА / – Суђење Гаврилу Принципу и осталим учесницима сарајевског атентата 1914. године имало је задатак, не да утврди и осуди онога ко је пуцао, него да окриви Србију, како би давно припремљени рат имао оправдање, изјавио је адвокат из Београда Зденко Томановић.

Према његовим ријечима, већ на почетку суђења за убиство аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његове жене Софије знало се како ће то суђење завршити.

„У посљедње вријеме, из појединих редова науке, све су учесталији захтјеви за ревизију историјских чињеница, гдје се Србија ставља као главни кривац за избијање рата. Међутим, немогуће је тражити ревизију историје на бази једне судске одлуке, али се може тражити ревизија те одлуке, али и самог процеса“, рекао је Томановић за Радио-телевизију Републике Српске.
Према његовим ријечима, цијели процес трпи озбиљне мањкавости, знак питања је код начела легитимитета, адвокат је био онемогућен у одбрани, што значи да оптужени није имао одбрану, а ако није имао одбрану – тај процес нема елементе правичног суђења.

„Спорно је да сада у уџбеницима у региону пише да је Принцип терориста, припадник терористиче организације коју финансира и шаље Србија, чиме се уноси зрно непотребног немира и ствара потреба да се на то одговори правним аргументима“, истакао је Томановић.

Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић подсјећа да је теза адвоката Принципа и осталих била да акт анексије није био правно валидан, чиме БиХ није била дио Аутро-Угарске, па је Принцип убио обичног човјека, а не престолонасљедника.

„Сам Принцип каже да је пуцао, али да је то његов лични мотив, што ни на који начин није могла бити велеиздаја, те везе њега и Србије нема. Он има јак политички мотив, али то убиство није могло довести до штете по цјеловитост Аутро-Угарске“, сматра Шкулић.

Он објашњава да се поступак води у вријеме када је рат увелико трајао, те да Аустрија тим поступком само покушава да „цементира“ свој ултиматум Србији да прихвати немогуће услове везане за истрагу на својој територији.

„Правно није спорно да је Принцип убио Фердинанда, али он је одговарао за велеиздају коју није учинио, јер каква је то велеиздаја када неко убије човјека кога сматра окупатором. То није могла бити велеиздаја, самим тим што анексија није била правно ваљана“, навео је Шкулић.

Према његовим ријечима, поједини покушаји да се Принцип третира као терориста немају смисла, јер у то вријеме тероризам није ни постојао као кривично дјело, а осим тога, Аустро-Угарска није напала Србију послије, него прије суђења.

Филмски режисер Срђан Кољевић, који припрема филм о адвокату Гаврила Принципа и његових саучесника – Рудолфу Цистлеру, нагласио је да су браниоци оптужене више теретили него бранили, те да је само Цистлер био довољно храбар да их брани.

Кољевић је рекао да у истрази није пронађена никаква конкретна веза атентатора са Србијом, није пронађено ништа што би указивало на повезаност или знање српске владе о томе, а пронађено је много индиција које указују на супротно.

СРНА