Основни узроци украјинске кризе су тајкуни, фашисти и западна експанзија

категорија Политика свет / дана 07/02/2014 у 6:52 часова /
kijev 18
„ОСНОВНИ узрок кризе у Украјини су фашисти, тајкуни и западна експанзија“ – каже се у тексту који је 30. јануара објавио утицајни британски The Guardian.
„Све ово је већ виђено. Протесте у Украјини, који трају два месеца, западни медији приказују у складу са добро увежбаним сценаријем: борци за демократију сукобљавају се са ауторитарним режимом. Демонстранти захтевају да им се дозволи да буду део Европске уније, али им је руски председник Владимир Путин одузео шансу да буду слободни и просперитетни… Сваки пут изнова, у овој или оној форми, слушамо или смо већ чули једну те исту причу, чак и пре десет године када је почела наранџаста револуција у Украјини коју је подржао Запад. Међутим, ово има мало везе са реалношћу. Европска унија никада није и тешко да ће икада понудити Украјини да ступи у њене редове.

Из медија нипошто нећете сазнати да у центру протеста и напада на државне установе стоје крајње десни националисти и фашисти. Једна од три основне опозиционе партије, које су на челу протестне кампање, припада крајње десним антисемитским снагама. Партија Свобода и њен лидер Олег Тјагнибок тврде да Украјину контролише „московско-јеврејска мафија“. Без обзира на то, амерички сенатор Џон Мекејн пре месец дана се заједно са њим појавио на трибини током митинга у Кијеву.

 

Та партија руководи градом Лавовом, а почетком године организовала је шетњу са бакљама у знак сећања на лидера украјинских фашиста Степана Бандеру. У манифастацији је учествовало 15.000 људи. Иначе, одреди Бандере су током Другог светског рата били на страни нациста и учествовали у истребљивању Јевреја.

 

Све у свему, прошле недеље су западни политичари – на Дан сећања на Холокауст који се обележава на дан када је Црвена Армија ослободила Аушвиц – на улицама Кијева поздрављали оне који су помагли тај геноцид.

 

„Међутим, током протеста партију Свобода потиснула је још екстремнија групација као што је Десни сектор која прети „националном револуцијом“ и „друготрајним партизанским ратом“ – упозорио је аутор текста Шејмас Милн.

 

ЕУ на то не обраћа пажњу. Немају времена: они подстичу Украјину да потпише споразум о асоцијацији и нуде кредите у замену за увођење режима строге економије у оквиру немачке иницијативе да се Украјина отвори за западне компаније.

 

Али, Украјинци имају потпуно различит однос према европским интеграцијама, као и према протестима. Међу њима, по овом питању постоји велики раскол, а линија раздора се протеже између руског становништва на истоку и националистичких расположења на југу Украјине (где до дан данас солидну подрку има комунистичка партија). Индустрија на истоку оријентисана је на руско тржиште, док би је конкуренција са ЕУ потпуно уништила.

 

Запад још од ’90-тих година прошлог века покушава да историјску линију раздора у Украјини искористи за слабљење руског утицаја. Зато упорно жели да Украјину увуче у NATO.

 

Рат у Грузији 2008. године омео је план да се NATO прошири на исток, заједно са избором Јануковича за шеф државе на платформи неприступања овој алијанси.

 

Генерални секретар NATO Андерс фог Расмунсен развејао је све дилеме око тога о чему се заправо ради, нагласивши да је покушај ЕУ да заведе Украјину тесно повезан са војном стратегијом Запада.

 

Јер он је изјавио да је неуспели пакт са Украјином могао бити „велики ослонац за евроатлантску безбедност“.

 

Овим се објашњава зашто политичари, као што су Џон Кери и Вилијем Хејг, толико бесно осуђују украјинску милицију (чијих неколико припадника је већ убијено), док су веома уздржани у осуди на хиљаде убијених демностраната наког прошлогодишњег пуча у Египту.

 

Аутор: Горан Шимпрага
Извор: Факти / Гардијан