Стефан Каргановић: Будућност у коју верујемо или Bullshit we can believe in…

Ако сте се запитали колико им је времена и труда било потребно да смисле паролу за предстојећу изборну кампању, „Александар Вучић – будућност у коју верујемо,“ одговор је: мање од једне секунде. На сугестију америчких менаџера њихове кампање, они су једноставно парафразирали и превели на српски изборну крилатицу Барака Обаме из 2008. године: „Change we can believe in“[1], што значи „Промена у коју можемо да верујемо“. Међутим, пошто је рециклирана  америчка изборна парола у Србији сада у служби властодржаца, промовисање „промене“ је табу. Они хоће да остану, а не да иду. Зато су „промену“ заменили изразом који код индоктринираног бирачког тела одавно изазива условни рефлекс позитивних осећања: „будућност“.  Вера у обећану светлу будућност, шарену лажу коју комунисти већ педесет година проповедају, увек успешно успављује лаковерне масе.

Нимало духовити властодржци нису се помучили да смисле баш ништа оригинално и ново и уместо тога нуде отрцану крилатицу с којом се, после шест година искуства са обећаном „променом,“ у Америци сви спрдају. Какву то поруку шаље? То је доказ да не цене људе од којих очекују да за њих гласају и да се ругају њиховој интелигенцији.

Ако им страни ментори саветују да плагирају туђе кампање, могли су да од Обаме „позајме“ нешто бар за нијансу рискантније, као  на пример ово:

Обама: Да, можемо!

Додуше, уз овако дрску позу, парола „Да, можемо!“ могла би деловати сувише рискантно. Шта ако би активирала мождане вијуге бирача и подстакла их на критичку анализу постигнутих резултата?

Уместо варљиве „будућности“ коју нуде они који су му отели садашњост, народу би могло пасти на памет да изабере – неку другу.

Као, на пример ову: „Промена режима у коју можемо да верујемо.“

Стање Ствари

[1] Наслов је преформулација ове Обамине крилатице – у преводу, „Ср..е у које можемо да поверујемо“.