Да ли ће се распасти Украјина?

Спор о томе да ли је могућ распад Украјине на Запад и Исток није нов и одговор на њега, чинило би се, дала је сама историја. Без обзира на гласање за разне кандидате и на очигледне културне разлике, исток Украјине који је припадао некад Руској царевини и западне области које су живеле некад под Аустроугарском, Пољском и Румунијом већ више од 20 година живе у једној држави. Руској елити постсовјетског периода такав распоред снага је у принципу одговарао: она је у суштини одустала од претензија на Крим који је до Хрушчова припадао Русији ради очувања стабилности и мора код суседа.

Ако погледамо ко је све време подсећао Исток и Запад на њихову тобоже непомирљивост, видећемо да су то у првом реду били ЕУ и САД. У дане другог мајдана (први је био спроведен 2004. године да би био изабран Јушченко) та конфронтација је достигла врхнуац. Сада је ЕУ и сама помало уплашена успехом своје пропаганде: у „западњачкој“ опозицији у први план су истакнути људи који у случају њихове „интеграције“ у Европу могу да направе тамо много невоља. Ево како их описује експерт Кијевског центра за политичка истраживања и конфликтологију Денис Корјухин:

Ултраши, радикали, њихов идејни задатак није толико државни удар, колико кардинална револуција у земљи, успостављање диктатуре по националном принципу. Њихова идеологија се састоји у томе да у земљи буде успостављена етнократија, са приоритетом Украјинаца над свим осталим.

У својој недавној изјави да у земљи постоје екстремисти Јанукович је закаснио најмање неколико година. Јер млади људи који сада бацају на милиционере Молотовљеве коктеле и који су окупирали Кијев са нацистичким паролама, нису груписани за један дан. Васпитавали су их школа и универзитети и сада је јасно зашто се опзиција тако ватрено супротстављала реформама министра образовања Дмитрија тобачника. Његови покушаји да се украјинским ученицима врате дела класичне руске књижевности могли су да омету оне који се данас туку под паролом „Украина понад усе“. За непросвећене: Украјина изнад свега –то је само превод нацистичког Deutschland uber alles.

Данас националисти теже потпуној власти – у читавој Украјини. Али овде је трик: Украјина је унитарна држава где скоро све решавају чиновници и Кијеву. И ако власт у Кијеву заузму националисти, из земље ће пожелети да оде рускофонски исток. Своје мишљење тим поводом изрекао је професор МГИМО Валериј Соловеј.

Шта може да постигне данас председничка страна – то је федерализација Украјине. То је ризична одлука, али она може да се испостави добитничком. То није једноставно повратак уставу из 2004. године, већ и укључивање у устав поглавља о федеративној држави. И значи ограничавање овлашћења врховне власти у односу на регионе.

Резимирајући резултате може се рећи овако. У датом тренутку центрипеталне снаге у украјинском друштву су још прилично јаке. И запад и исток схватају: у случају раскола исток ће одмах потпасти под санкције ЕУ и САД, а запад Украјине једноставно неће преживети без источних дотација. Прилично одмерену и у суштини неутралну позицију у конфликту између истока и запада Украјине заузима Русија, коју европски медији ипак оптужују за мешање. Али центрифугалне снаге могу да добију снажну потпору и од националиста на Мајдану, и од ЕУ која са њима кокетира и од оних који покушавају да оседлају националистички талас Јацењука и Клична. Ако Украјина ипак прсне по шавовима то ће бити њима на савести.

Дмитриј Бабич / Глас Русије