Они који су признали «државу Косово», сада праве «репрезентацију Косова»

Сасвим је логично да попуштање самозваном Косову на политичком нивоу и тихо пристајање на заокруживање његове самопроглашене независности, има свој одраз и на пољу спорта. Зато никога не би требало да зачуде недавне одлуке међународне фудбалске и рукометне организације, да Косово може играти пријатељске утакмице.

Уосталом, ако се читав српски државни врх са осмехом рукује са осуђеним ратним злочинцем Хашимом Тачијем, онда зашто би тек председник Фудбалског савеза Србије бежао од руковања са председником такозваног Фудбалског савеза Косова? Дакле, попуштање на пољу спорта је сасвим логичан наставак попуштању на политичком плану.

Подсетимо, недавно је Извршни комитет Европске рукометне федерације дозволиио Рукометном савезу Косова да формира репрезентацију која ће моћи да игра пријатељске утакмице и да одмах учествује у квалификацијама за млађе категорије. А и светска фудбалска организација ФИФА је такође недавно потврдила да је њен Одбор за хитна питања дао зелено светло „репрезентацији Косова“ да игра пријатељске утакмице, уз безначајно ограничење да још увек не може истицати заставу и интонирати химну, али може на дресовима носити натпис Косово.

Како је наведено на званичном сајту ФИФЕ, такав договор је постигнут на састанку челника српског и косовског фудбалског савеза, далеко од јавности, иза затворених врата, чији почетак је обележило срдачно руковање са осмесима, иако је раније председник Фудбалског савеза Србије одбијао све позиве да се састане са делегацијом тог, како је некада говорио – непостојећег савеза.

Међутим, очигледно да је у међувремену тај непостојећи савез одједном на чудесан начин постао сасвим „постојећи“ из политичких разлога, о чему сведочи изјава из фудбалског савеза – да они приликом разговора са надлежнима у ФИФА одржавају „константну и нераскидиву везу” са челницима владе Србије.

Такође, да се у свему томе првенствено ради о политици, а најмање о спорту, сведочи изјава самог председника ФИФЕ Сепа Блатера, који је признао да «фудбал није само игра», него да «спорт има своју политичкудимензију», а председник Фудбалског савеза Србије је потврдио то исто, рекавши да су «рефлексије фудбала веће него било које дипломатије», те открио да се српска страна налази «под изузетним притиском, и то у дужем временском интервалу».

Наравно, потпуно је јасно ко врши такав притисак да се Косову и у сфери спорта додају атрибути државности, јер се ради о земљама које су признале самопроглашену независност Приштине. Ни сам челник ФИФЕ Сеп Блатер није крио своје залагање у том правцу, па је након поменуте дозволе Косову за одигравање пријатељских утакмица одушевљено казао да та одлука, по његовим речима, представља – „велики подстрек за развој фудбала на Косову“.

Међутим, пре би се могло рећи да је та одлука велики подстрек развоју насилног сецесионизма, него ли развоју фудбала. Али ако је то још један корак више у евроинтеграцијама, онда се изгледа и то мора отрпети.

Ратко Паић / Глас Русије