То је била српска војска која је пробила Солунски фронт, за 45 дана прешла 600 км, ослободила Србију и натерала Бугарску и Астроугарску да капитулирају! Оставши без својих савезника, Немачко царство које је имало своје војнике у данашњој Украјини, Француској и другим земљама, а без иједног страног војника на својој територији је било приморано да се преда иако није било војно поражено. Успешно су се завршили сви српски ослободилачки ратови, буне, устанци и борбе, почев од 1371. и српског пораза на Марици (падања под ропство првих српских земаља).
Aли ми Срби смо се баш својом победом одрекли права да будемо слободни и поразили сами себе. Уместо да створимо своју српску државу, створили смо Југославију и постали окупатори и робови у рођеној земљи.
Одрекли смо се српства ради јужнословеског идентитета, који су сви осим Срба доживљавали као окупаторску, великосрпску заверу. Одрекли смо се, мислећи да ослобађајући себе, ослобађамо друге и убеђени да се слобода не мора освојити крвљу (као што смо ми урадили) већ да се може поклонити другоме на зеленом столу, иако се у рату борио на страни непријатеља.
И то нам нису никада опростили сви они који нису Срби, посебно они који су до јуче били Срби православци, јер смо их подсећали да је кукавичлук и отпадништво од своје вере и имена срамни чин.
Стота годишњица од почетка Првог светског рата нас и опомиње да нас ништа не може поразити осим нас самих, а највећи пораз је када се ради „виших циљева” одрекнемо српства.
