Херцеговац Драгомир Мирковић бесплатно урадио 500 споменика за погинуле борце отаџбинског рата!

ДРАГОМИР Драго Мирковић бесплатно је урадио више од 500 надгробних споменика за погинуле борце минулог отаџбинског рата на левој обали Дрине.

То је, ипак, како кажу у Борачкој организацији у Бијељини, само део онога што је од срца, Мирковић, родом из Бањана из Старе Херцеговине, помогао онима који су највише дали за Републику Српску, али и за родољубље и чојство уопште. Као знак пажње, Борачка организација Бијељине, одлучила је да награди овог добротвора Медаљом, највећим признањем ове организације.

– Кад год и шта год треба породицама бораца и нашој организацији, која се бори за њихова права, у границама колико год може, Мирковић помаже, као истински хуманиста, патриота, родољуб, добар домаћин. Дословно, душа од човека – каже Зоран Миљановић, председник Борачке организације у Бијељини.

Мирковић, професор ликовног по образовању и запажен ликовни уметник, је као доброчинитељ добро познат не само у Бијељини и РС, већ и на десној обали Дрине у матици Србији, па је тако урадио прелеп мозаик за цркву у Крупњу, родном граду његове супруге Росе, за који је владика шабачки Лаврентије рекао да је “очигледно реч о раду човека, који, осим знања, умећа, осећаја за лепо, има добру и племениту душу до неба”.

– Најцрње је кад су ме, својевремено, опседали разни људи, нажалост, из дела институција и саветовали да тужим и да наплатим сваки урађени споменик, ваљда по узору оних квазидоброчинитеља, који прво дарују, а затим траже и душу – прича Мирковић, власник овдашњег “Евро мермера”. – Израчунали су да бих наплатио најмање 750.000 конвертибилних марака, а листом сам им одговорио да им кућа буде што даље од моје.

Драгомиров и Росин син, Милош, иначе бивши кошаркаш Партизана и Звезде, који је још са 17 година, жарио и палио кошаркашким теренима и његова супруга Јована, дипломирани машински инжењер, иначе Београђанка, слове за несебичне Бијељинце, баш како и доликује дому Мирковића.

ПОНОСАН

– СРЕЋАН сам кад могу да помогнем људима. Такви смо сви у кући, од супруге Росе, сина Милоша, снахе Јоване и наших троје предивних унучади, које, од првог корака, учимо чојству, које мора бити основ куће и кућишта – говори Драгомир.

Моја Херцеговина