У чему је сличност између мрмота Фила и Радио-телевизије Србије?

Грађани који прате телевизију могли су да примете извесну сличност између мрмота Фила, симпатичног глодара који предсказује дужину трајања зиме, и дневника Радио-телевизије Србије који предсказује дужину трајања информативне пристрасности. Наиме, судећи по сенци коју је оставио мрмот Фил, зима ће трајати још шест недеља, а судећи по садржају дневника Радио-телевизије Србије, неуравнотежено информисање на тој националној телевизији ће трајати знатно дуже.

Ради се о томе да је на примеру извештавања у вези Украјине приметно форсирање само једног, и то западног погледа на тамошње догађаје, уз истовремено минимизирање или чак прећуткивање осталих погледа на ситуацију у тој земљи.

Дакле, могла су се чути бројна мишљења украјинских опозиционара, па чак и опширне изјаве безимених проевропских активиста на улицама, али се много мање могло сазнати о њиховим методама и тежњама за које имају директну подршку западних политичара. На пример, на националној телевизији се није могло гласно чути о најновијој забрињавајућој изјави опозиционог лидера Кличка, која је имала ратнохушкачки призвук, у којој је он позвао присталице евроинтеграција да формирају «добровољачке групе у свакој општини и у свакој већој стамбеној згради».

А када је реч о изјавама страних политичара, те о извештавању страних агенција, онда је цитирано мноштво западних извора, док је рецимо прилично маргинализован најупечатљиви део обраћања руског министра иностраних послова Лаврова на протеклој безбедносној конференцији у Минхену. А ево шта је Лавров том приликом изјавио о односу Запада према актуелним збивањима у Украјини: «Русија не схвата зашто западни политичари не осуђују оне који заузимају административне зграде, нападају полицију и узвикују расистичке и антисемитске пароле», и још је додао следеће – «Зашто истакнути европски политичари фактички охрабрују такво понашање, иако код своје куће одмах и жестоко реагују на кршење закона?»

Штавише, на званичном сајту РТС-а се у целом низу разних западних агенцијских оцена баш и није могла уочити ни изјава Лаврова у којој се он осврнуо на лицемерje Европске уније, када је дословно рекао ове речи: «Каква би била реакција Европске уније, ако би чланови руске владе почели да отворено, својим личним присуством, пружају подршку учесницима уличних нереда у Лондону, Паризу или Хамбургу?», при чему је имао у виду шетњу Кетрин Ештон по улицама Кијева, руку под руку са лидерима тамошње бунтовне опозиције.

Међутим, слабо допирање оваквих изјава до српске јавности можда је последица онога што се обично назива – «дељење заједничких европских вредности», а то у суштини значи да се од земаља-чланица Европске уније и кандидата за чланство, увек очекује само климање главом и фаворизовање оног што кажу званичници из Брисела. Према томе, логично је да ни Радио-телевизија Србије у томе не може бити изузетак.

Ратко Паић / Глас Русије