За неке херој, а за неке кривац за Велики рат?

Да је којим случајем Акира Куросава жив, могао би да сними “Рашомон ИИ”. Нашао би сасвим довољно материјала у дијаметрално супротним тумачењима Првог светског рата у уџбеницима историје из којих уче деца у Аустрији, Немачкој, Србији, Хрватској и БиХ (Бањалуци и Сарајеву).

У школама ових земаља ученици се први пут сусрећу са Великим ратом у вишим разредима основне школе, да би му се вратили у трећем, односно четвртом, разреду средње школе и гимназије.

СРБИЈА

За ђаке у Србији, у најкраћем, Први светски рат је догађај за који Србија није одговорна, у који је гурнута, неспремна и исцрпљена у два претходна Балканска рата. Одговорност је на великим силама, Немачкој и Аустроугарској.

– Ђаци уче да је Велики рат догађај који се припремао деценијама и да га је изазвала борба сила за прерасподелу колонија. У то време Енглеска, Француска и Русија већ имају колоније. Немачка жели нову расподелу – објашњава Весна Рашковић, професорка историје у Петој београдској гимназији. Атентат у Сарајеву и Принцип помињу се у посебном одељку у коме се истиче да је припадао југословенски оријентисаном покрету и да је атентат био уобичајен начин борбе.

Аустрија

У бечким уџбеницима историје, шири контекст рата поклапа се са оним што уче наши ђаци. Помиње се да је “Немачка постала јака војна сила”, која је кренула у “освајање колонија и опремила флоту, што је “довело до сукоба са Британијом”.

Деца у Аустрији, међутим, почетак рата, 28. јул 1914, не виде као напад велике силе на малу балканску државу. У аустријским уџбеницима Србија је представљена као држава у експанзији, која је желела да “своју власт прошири на јужне Словене”. У уџбенику се дословце каже: “Аустријско-српски сукоб око тога ко ће имати највећи утицај на Балканском полуострву заоштрио се када су 1914. убијени престолонаследник Франц Фердинанд” (“Историја и познавање друштва” за 7. разред основне школе).

Немачка

Ђаци у немачким школама о Првом светском рату уче у осмом основне, и касније у 11. и 12. разреду (што одговара 3. и 4. средње школе код нас). Балкан је представљен као “буре барута”, на ком су се 1912. и 1913. тамошњи народи борили “око плена”, бивших територија Османског царства. О атмосфери након балканских ратова каже се:

“Двадесет осмог јуна, један српски националиста је у главном граду Босне, Сарајеву, убио Аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу. За Владу у Бечу ово убиство је представљало повод за обрачун са Србијом”.
Немачки гимназијалци, како нам преноси професорка историје из Дрездена, разматрају и питање кривице за рат.

– У нашој настави историје средишње место заузима питање кривице Немачке. Ученици дискутују на ту тему – каже она.

Босна и Херцеговина

Погледи на Први светски рат у уџбеницима у региону се разликују. Гимназијалци у Бањалуци о Принципу уче као у време Југославије, док је у Сарајеву још стајала табла на којој је писало да је Принцип борац за слободу.

– Ученицима се скреће пажња да је атентат био само повод за рат, а да су разлози дубљи и да су припреме за рат великих сила почеле раније. Наглашавамо да је Аустроугарска прво окупирала, а затим и анектирала БиХ. Она је била земља освајач – каже професорка историје у бањалучкој гимназији Мирјана Трбојевић.

У Сарајеву и Загребу има уџбеника у којима је Принцип терориста.

– Непосредно после рата 90-их то је било често, али данас је све мање. Приступ овој теми зависи и од наставника. Ја ђаке учим да су узроци рата у империјалистичким тежњама великих сила, да је атентат био само повод, мада је то терористички гест који се не може оправдати – каже Сњежана Мелуновић, професорка историје у Гимназији Обала у Сарајеву.

Хрватска

У Хрватској су у оптицају четири уџбеника за четврте разреде гимназија. У њима се, каже Андрија Ловрић, професор повијести и филозофије Прве гимназије у Загребу, на сличан начин интерпретирају догађаји.

– Не наглашава се никаква кривња него се износе чињенице. „Млада Босна“ се интерпретира као “тајна терористичка организација која се противила хабзбуршкој власти у БиХ, а која је сарађивала са сличном организацијом у Србији која се зове „Црна рука“ – каже Ловрић.

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА
Џонатан Лизер, професор историје из Единбурга: Не помињу се Срби
Ђаци у Британији највише уче о биткама између Велике Британије и Немачке. Аустријанци и Срби помињу се само на почетку. Већина британских тинејџера неће никад разумети зашто се тај рат зове “светски рат”, јер не уче о биткама вођеним на морима, Блиском истоку, у Африци и Азији. Већина професора концентрише се на догађаје у којима је Британија била највише умешана.

ФРАНЦУСКА
Јан Родер, професор историје из Париза: Три пута уче
Деца у Француској током школовања три пута се сусрећу са темом Први светски рат. Професори имају на располагању четири или пет школских часова, али наставни програм не омогућава боље разумевање конфликта. Програм приморава наставнике да се опредељују за најширу слику рата. Битке се веома брзо прелазе, да би се већи део времена посветио масовном насиљу. На рат се гледа кроз призму патње. Изостају чињенице о ривалству великих сила и стварању савеза.

НЕМАЧКА
Фриц Шафер, професор историје у Инголштату: Деца иду у музеј

Водим своје ђаке у локални Баварски музеј где могу да виде живот у рову као и живот породица у позадини. Први светски рат изучава се на различите начине. На пример, у осмом разреду (деца од 14 годна) ђаци уче о империјализму и рату, мада не много детаљно. Постоје теме као што је “Битке и њихов утицај на цивиле”. Тема која се не прескаче јесте Версајски уговор.

ИТАЛИЈА
Роберто Сандручи, професор историје из Рима: Дискусија за ђаке
У школама у Италији, Првом светском рату је посвећено доста времена, а сваки наставник има слободу да користи методе које сматра најбољим. Сматрам да нема бољег метода од дискусије. Деци треба да кажете да мржња може да се гради, да се осећања код људи потребна за одлазак у рат могу исфабриковати.

Први светски рат
Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена савеза: савезнике (окупљених око Антанте) и централне силе.
Рат је окончан потписивањем неколико споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918. Најуочљивија последица рата је била нова територијална подела Европе.

М. АНАСТАСИЈЕВИЋ/С.ПАЛИЋ – БЛИЦ