Први светски рат у европским уџбеницима: Своје битке броје, српске не

Учинак Србије се тек спорадично обрађује. За Принципа пишу или да је националиста или се не помиње.

ПРИМИЦАЊЕ стогодишњице Првог светског рата покренуло је широм Европе „преслишавања“ из историје. Шта су били поводи, а шта стварни узроци? На коме је одговорност за сукоб у коме је животе изгубило око 15 милиона људи полемишу не само историчари, већ и политичари.

Задржавајући се на терену науке, „Новости“ су истраживале шта о до тада највећем рату у историји уче ђаци у неким европским земљама. Да ли после 45-минутног школског часа напуштају учионице са истим или макар сличним сазнањима? У ком контексту се помиње Србија?

Ево шта смо открили:

АУСТРИЈА

Лекцију о Првом светском рату аустријски ђаци уче у 3. разреду средње школе, што је пандан нашем седмом основне. Из увида у један од уџбеника, стиче се утисак да је пажња усмерена на општа места. Рат је, наводи се, био сукоб војне моћи, неповерења и страха. Контекст који је претходио овако је објашњен:

– Немачка је постала снажна војна сила, која је освојила колоније и наоружала флоту, што је довело до сукоба са Великом Британијом. Између Немачке и Француске владала је мржња и оспоравање граница. Све силе демонстрирале су својим моћним армијама ратну готовост. Неповерење је довело до повећања програма наоружања који је у Немачкој и Русији био удвостручен. Чеси, Хрвати, Пољаци и други народи борили су се за своју равноправност, али је она већим делом остала неостварена.

Наводи се, такође, да су 1878. аустријске трупе умарширале у БиХ, јер је Аустроуграска монархија своју моћ желела да прошири на све Јужне Словене, али да је царска Русија желела да остане заштитник Словена.

Један одељак лекције посвећен је Гаврилу Приципу – „атентатору“, за кога се каже да је био српски студент и да је убиство престолонаследника покренуло Први светски рат.

Учи се и да је главни сукоб на Балкану почео око аустријско-српског конфликта и да је за Европу Балкан увек био жариште сукоба. Цитира се и неколико реченица аустроуграског ултиматума српској влади и наводи да су одређене тачке из њега за српску владу биле неприхватљиве.

Сумирају се догађаји на западном и источном фронту, битке на реци Соми, у Алпима… Као једна од карактеристика рата издваја се да је тада почела употреба нових смртоносних оружја – граната, митраљеза и првих тенкова, а да су се како је рат одмицао кршила и правила ратовања увођењем бојних отрова. Писма многих војника цензурисана су како би се у Немачкој подстицала вера у коначну победу.

Лекција обрађује и положај жена током рата, које су радиле и у фабрикама оружја и на њивама. Помиње се да је због врло малих следовања хране завладала глад и да је током 1918. од глади помрло око два милиона људи.

ФРАНЦУСКА

О Првом светском рату француски ђаци уче у два наврата – у завршној години основне школе и у претпоследњем раздреду средње. Предност се, пре свега, даје социјалном апсекту, а мање војничким резултатима. Приступ је тематски, а не хронолошки.

У уџбенику за основце, на петнаестак страница, обрађује се почетак рата, подела између савезника из тројне Антанте и Централних сила, битка код Вердена, Турски геноцид над Јерменима, револуција у Русији 1917, положај цивила, промене граница у Европи и представљање колонијалних војника.

Наводи се да је директан повод за рат било убиство аустроугарског престолонаследника у Сарајеву, али не и ко га је убио. Учи се кад је и зашто Француска ушла у рат, кад су се прикључиле САД и кад је закључено примирје. Мали Французи тако сазнају да је код Вердена, од фебруара до децембра 1916. убијено 163.000 Француза и 143.000 Немаца, а да је у целом рату страдало 10 милиона људи, уз небројено много повређених и инвалида. Уче шта су то тотални рат, пропаганда и цензура, а информисаће се и о томе да је на француској страни учествовало 550.000 војника из њених колонија.

У средњој школи, међу уџбеницима се издвајају онај само за Французе, и мешовити француско-немачки, у контексту заједничке Европе којег пручавају ђаци на појединим друштвеним смеровима. Французи сами уче да је Фердинанд убијен у Сарајеву 28. јуна, приказују им се карте савезништава и офанзива, описује хронологија догађаја, пре свега, из угла фронтова у њиховој земљи, представља победа бољшевика у Русији, разлажу нови тип ратовања, положај војника и цивила у Белгији и на северу Француске, као и пропуштене прилике да се сачува мир.

Заједнички уџбеник је много занимљивији. У њему се, између осталог, истиче да је рат започео на Балкану, тако што је „један српски националиста“ убио аустроугарског престолонаследника у Сарајеву, као и да је Беч послао Београду „неприхватљив ултиматум“. Као узрок рата наводе се колонијалне и поморске амбиције великих сила.

Истиче се такође да је Русија била осетљива на интересе Словена, нарочито Срба, а да је Аустроугарска била забринута због кохезије свог мултинационалног царства, и да су ове две силе биле конкуренти на Балкану, где су вођени ратови 1912. и 1913. године. Наглашава се да Први светски рат представља еру радикализације национализама и идеологија у Европи и да је то време масовних масакара. Наводи се и да је рат тада представљао оличење мушке храбрости и родољубља, а каже се и да се очекивао краткотрајни сукоб.

Помиње се да су већ од лета 1914. на западном фронту и у Источној Пруској, а затим 1914. и 1915. у Србији, цивили трпели насиље, силовања, пљачкање кућа и узимање талаца.

Учи се и о „механизму савезништава“ и систему рововских битака, преносе се садржаји писама немачког цара Вилхелма Другог свом аустроугарском колеги Францу Јозефу, поводом „страшног злочина у Сарајеву“, помиње се да се Бугарска 1916. придружила Централним силама и напала Србију, описују услови моблизације, раст националног јединства у Немачкој и патриотског осећања Француза. Преносе се, између осталог, и текст поруке председника Вилсона конгресу, оригинална сведочанства француских и немачких војника из њихових писама и дневника, истичу врсте и количине употребљеног наоружања, бележе глад немачких цивила и велика међусобна мржња.

ХРВАТСКА

КАКО хрватске историчаре који пишу уџбенике далеко више интересују теме везане за Други светски рат, а поготово последње ратове на овим просторима, значајнијих промена у приступу темама из Првог светског рата у хрватским уџбеницима последњих година није било.

У занимљивој анализи коју је објавио Стефано Петрунгаро „Писати историју поново“ за студију историје у Венецији, аутор је анализирао уџбенике историје у Хрватској у различитим периодима и закључио да је наглашено „клизање идентитета“ Гаврила Принципа – од национално неодређеног Босанца и Србина и отвореног подржавања атентата, до терористе и негативца.

У хрватским уџбеницима из обе Југославије наглашено је јунаштво српске војске, а сада се то променило и наглашава се „кроатизација добровољачких хрватских јединица“ и мучеништво хрватске војске.

– Незахвално је рећи, али део историчара није способан за проучавање тако захтевних тема, попут Првог светског рата, које изискују мало шира знања и систематичнија истраживања по иностраним архивима – тврди Стјепан Матковић, научни саветник у Хрватском институту за историју.

Део хрватских историчара замера што се у хрватским уџбеницима више и отвореније не говори о Гаврилу Принципу као терористи.

– Сарајевски атентатори остали су племенити људи са часним намерама. Још када су гледаоцима у меморију ушли кадрови из Булајићевог филма „Сарајевски атентат“, у коме је млади, лепи, модно дотерани, као с париског булевара придошли Принцип у изведби Ирфана Менсура извршио свој историјски задатак, како не поверовати у понуђену причу о томе ко је био добар, а ко лош – став је Матковића.

Недавно се појавило и ново издање књиге Иве Пилара „Светски рат и Хрвати“, у којој се тврди да су Срби као награду за жртве и сарадњу са Антантом тражили да добију Далмацију, Хрватску, део БиХ и Славонију.

НЕМАЧКА: 1914-1918 – ЗАНЕМАРЕН ПЕРИОД

ИАКО је Први светски рат тема која фасцинира младе у Немачкој, у школама му се поклања релативно мало пажње – констатованп је у недавном извештају Дојче велеа. У дискусијама о немачкој историји и култури доминира сенка Другог светског рата, док је период између 1914. и 1918. релативно занемарен.

– Трудимо се да у градиву повежемо противречна научна становишта и различита мишљења – рекао је Улрих Бонгертман, аутор уџбеника и преседавајући немачким Удружењем наставника историје. – То може бити веома тешко, чак и када су ђаци врло заинтересовани за тему. Комплексно питање кривице не може да се објасни на једној страни уџбеника ни на једном часу од 45 минута.

У БИХ РАЗЛИЧИТО О САРАЈЕВСКОМ АТЕНТАТУ: ПРИНЦИП ЗА ЈЕДНЕ ХЕРОЈ, ЗА ДРУГЕ ТЕРОРИСТА

О Сарајевском атентату и Гаврилу Принципу деца у Босни и Херцеговини уче различито.

– У Српској ђаци уче да је Принцип био херој и борац за ослобођење од аустроугарског окупатора. То смо учили и ми, нешто старији, у уџбеницима историје у бившој Југославији. Нажалост, и неки други који су такође учили из истих уџбеника, а ту првенствено мислим на Бошњаке у БиХ, сада су своје мишљење променили и бошњачку децу уче нечему што се не може звати историјом – каже, за „Новости“, директор Републичког педагошког завода РС Предраг Дамјановић.

Он каже да се на основу изјава које ових дана долазе из два ентитета у БиХ, а које се тичу Сарајевског атентата, не може стећи утисак да је то једна те иста држава!

– Историчари су доказали да је покрет Млада Босна био покрет за ослобођење од окупатора. Да је атентат био акт организације која је желела ослобођење БиХ од Аустроугарске. И управо тако о том догађају уче деца у Републици Српској. Међутим, у књигама у Федерацији БиХ не пише тако. Код њих чак уче да је БиХ била најпросперитетнија за време Османлија и Отоманске империје – истиче Дамјановић.

Истина, у последњих неколико година и уџбеници историје у Српској и Федерацији БиХ су, под утицајем Мисије Савета Европе у БиХ, доживели ревизију, па је тако, на пример, у уџбенику историје за 4. разред гимназије издавача „Сарајево паблишинг“ из 2004. писало да је Гаврило Принцип био „српски националиста који је сматрао Франца Фердинанда највећом погибељи за идеју уједињења Срба и уопште Јужних Словена под српским вођством“. Међутим, у издању истог издавача из 2007.године та карактеризација је изостављена, али је допуњена одломком под називом „завршна реч Недељка Чабриновића на суђењу атентаторима“, у којем је говорио о окружењу у којем су атентатори дошли на идеју убијања Франца Фердинанда.

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА: РАТ ДВЕЈУ ЗЕМАЉА

ПРВИ светски рат заправо се не учи у британским школама – примећује Џонатан Лишер, наставник историје у Единбургу. Скоро сва британска деца уче о рату између 1914. и 1918, али само као о рату између две земље, Британије и Немачке, навео је Лишер недавно у „Гардијану“. Срби и Аустријанци се помињу само на почетку, а трогодишњи рат Руса на источном фронту против Немаца и Аустријанаца се обично забашурује. Већина британских тинејџера никада не би разумела зашто се рат назива Првим светским. Не подучавају се о светском карактеру рата. У већини школа наставници историје фокусирају се претежно на аспекте у којима је британски ангажман био најзначајнији. Битка на Соми, у којој су Британци били доминантни добија исцрпну пажњу, док једнако значајна, али француски доминантна, Верденска битка, често бива изостављена.

Новости