(Зло)употреба арханђела Гаврила

Споменик немачкој окупацији, који ће бити постављен у Будимпешти 19. марта, на 70. годишњицу уласка Хитлерове војске у Мађарску, подигао је велику прашину у тамошњој јавности. Расправа је трајала данима у водећим мађарским медијима и заоштрила се уочи 27. јануара, на дан кад се обележавала годишњица холокауста.

Мађарски премијер Виктор Орбан је с изјавом да се споменик подиже како би се одала пошта жртвама покушао да смири тензије, међутим, историчари су му промптно узвратили да –  фалсификује историју.

“Тешко могу да поверујем у то да одавање поште жртвама захтева било какво објашњење. Није то ствар политичких и партијских ставова. То је питање људскости”, написао је Орбан у одговору на протестно писмо мађарског савеза Јевреја, водећи рачуна о томе да избегне сваку даљу конфронтацију.

Према писању будимпештанских листова, оштру дискусију није изазвало то што је Орбанова влада без икаквих претходних консултација, и то у року од само неколико дана, донела одлуку да израду споменика провери вајару Петеру Раб Паркањију за 211 милиона форинти (преко 800.000 евра). Негодовање је заправо изазвао изглед споменика, који се састоји из два дела: анђела Гаврила (Габријела), који представља мађарску државу, и над њим орла, који је симболизује Немачку. Гаврило који у Светом писму доноси веселу вест од Бога, лежи раширених руку и затворених очију и мирно се предаје орлу који се надвија над његовим телом.

“То што споменик представља и жртве холокауста и колаборанте, дакле људи који су га починили, јесте скрнављење жртава. Холокауст је спроведен уз активно учешће мађарске власти. Споменик међутим, одговорност пребацује искључиво на Немце и ’њилаше’, који су били младунчад немачке војске”, пише у заједничким ставовима 26 мађарских историчара. Кристијан Унгвари, један од њих, наводи и да су догађаји из 1944. далеко сложенији да би били приказани као борба између “лоших” Немаца и “добрих” Мађара. Он подсећа на Адолфа Ајхмана, који је са сарадницима спровео депортовање Јевреја у Европи.

– Ајхман је био више него задовољан својим утисцима у Мађарској, а  његов колега је приметио да су Мађари сигурно потомци Хуна, јер толико бруталности у решавању ’јеврејског питања’ није нигде видео као у Мађарској. Осим тога, окупатор није поразио државу, барем не те људе којима је омогућио прерасподелу имовине око 800.000 Јевреја – наводи Унгвари.

Мађарска је још пре окупације, наставља Унгвари, донела више од 100 закона и уредби против Јевреја. На више места било је погрома (Кишварда 1938, Мункач, Мармарошсигет 1942). Познати историчар подсећа и на масовна убиства у Војводини, где је 1942. уморено 700 Јевреја, а 17.000 особа је депортовано у Камењец-Подолск у Украјини. Унгвари помиње и “мункасолгалат”, принудни рад, на који је одведено становништво још пре 1942. као и да је на том кулуку у нељудским условима живот изгубило више од 10.000 особа.

– Депортације и масовна убиства је у потпуности припремила и спровела мађарска власт. Она се до марта 1944. припремила на то да на бирократски начин оконча живот више стотина хиљада људи. Али пре него што их је потрпала у вагоне, власт је водила рачуна о томе да им наплати потрошену струју, воду и гас – наводи Унгвари.

Угледни мађарски историчар је указао и на то да озлоглашени “њилаши” Ференца Салашија, који су увели диктатуру и објавили тотални рат чинећи тиме велику штету и трагедију Мађарској, нису учествовали у власти одмах после немачке окупације. Наиме, Салаши – који јесте био оличење нацизма – оформио је своју владу националног јединства тек на јесен 1944, мада је неспорно да је за време његове кратке владавине побијено највише Јевреја.

Унгвари је за лист “Хетек” оценио да ће, с обзиром на то да је у Мађарској изборна година, Фидесу добро доћи ова подела друштва на Јевреје, јеврејске најамнике и остале, како би покупио бирачке гласове на које циља екстремни Јобик. С друге стране, универзитетски професор историје Андраш Гере оцењује да није проблем у подизању споменика, већ су спорни симболика и његова порука.

– Императорски орао није специфичан симбол нацизма. Он је коришћен и код Римљана, а такође се налази и у данашњем грбу Немачке, што може бити и увреда. Анђео Гаврило, опет, не може да симболизује Мађарску, јер је као главни лик јудејско-хришћанске културе далеко од националног симбола – сматра Гере.

Што се тиче саме поруке споменика, овај историчар упозорава да она нема везе с стварношћу, примећујући да је Мађарска слободном вољом постала прво партнер, а затим и савезник нацистичке империје. Када је Мађарска окупирана, подсећа, нису промењени ни премијер ни његова администрација.

– Јесте чињеница да је мађарско друштво, попут Немачке, постало жртва губитничког рата, али за само настајање такве ситуације дебелу одговорност сноси мађарска политика – истиче Гере и додаје да ту чињеницу споменик прикрива а одговорне приказује као жртве.

Ержебет Марјанов / Дневник.рс

Брахам вратио мађарско одликовање

Рандолф Л. Брахам (80), светски познати истраживач мађарског холокауста који живи у Њујорку, реагујући на актуелна дешавања у Мађарској у знак протеста вратио је Крст ордена за заслуге Републике Мађарске, којим је одликован због истраживачког рада. Он у отвореном писму наводи да је то учинио тешка срца, али да је у последњих неколико година био запрепашћен кампањом преиначења историје с циљем да се опере Хортијево доба. Истраживач је у ту кампању убројио и промену мађарског устава којом су, како је објаснио, озакоњене намере да се скине одговорност Мађарске са уништавања готово 600.000 њених грађана – Јевреја.

Кевер: Не желимо да негирамо одговорност

Готово истовремено са Брахамом огласио се председник мађарског парламента Ласло Кевер. Он је у емисји Радија Ланћид устврдио да све што се дешава има за циљ стварање хистерије у јавности. Како је навео, данашња Мађарска не жели да негира одговорност некадашње државе за холокауст, него да ода пошту за више стотина хиљада јеврејских жртава. Дешавања у рату су греси који не могу да се избришу из мађарске историје, али, рекао је Кевер, он „не може да прихвати овај трагичан историјски период за сталне приговоре и паралеле између фашиста и девет милиона данашњих Мађара”.