Ванћелијске ДНК проузрокују рак

Делови раскинутог ДНК, који се крвотоком шире по целом телу, могу значајно да убрзају развој тумора. До овог закључка су дошли московски лекари и биолози. Њихово истраживање ће помоћи да се пронађе начин како да се неутралишу опасне „луталице“ носиоци наслеђа, што је суштински важно у борби против рака.

Када ћелија умре, дугачки молекули њеног ДНК се под дејством ензима цепају на ситне делове. Те честице носиоци наслеђа улазе у крвоток, што значи да могу отићи у било који део тела. Такве „луталице“ ДНК често формирају ћелије тумора и подстичу у организму развој неоплазми – убрзавају делење ћелија рака, установили су специјалисти московског Медицинско-генетичког истраживачког центра (МГИЦ) и Научно-истраживачког института опште реанимације РАН.

Понашање ћелија тумора – једна је од најпопуларнијих тема у модерној биологији. Хемотерапија је често фокусира на то да се у ћелијама тумора изазове оксидативни стрес и тиме их уништити. Међутим, тумор се често опире хемотерапији. Ћелије рака су способне на то, између осталог, и захваљујући ванћелијским „залуталим“ ДНК. Научници са Института за општу реанимацију и МГИЦ истраживали су како ванћелијска ДНК утиче на ћелије карцинома – рака дојке. Слично се радило у почетку и са ћелијама тумора.

Истраживачи су открили да ако култура ћелие рака дође у контакт са ДНК, на пример током једног сата, у култури се појављује мноштво ћелија са нестабилним геном. Временом, ове „нестабилне“ ћелије умиру, што је у борби са тумором и неопходно организму.

Међутим, ако је култура ћелије рака била под утицајем „залуталог“ ДНК дуги период – рецимо 24 сата, то ћелије тумора уместо смрти почињу убрзано да се деле, каже научни сарадник Лабораторије за молекуларну биологију МГИЦ Ана Алексејева.

Испоставило се да тумор може да се адаптира на негативне по њега утицаје. То може да промени стратегију лечења низа озбиљних болести, наглашава истраживач. Међутим, важно је да се зна да управо ванћелијска ДНК тако снажно утиче на ћелије. На овој теорији сада раде научници два истраживачка центара. Истраживачки пројекат има за циљ стварање начина како да се неутрализују „лутајући“ молекули наслеђа, закључује Ана Алексејева.

Олга Соболевска / Глас Русије