Расуђивања светих отаца о календарском рачунању времена
Против новокалендараца
(Копија рукописа који се налази у библиотеци Лавре св. Атанасија Великог у Светој Гори). Посланица из 1583 г.
Јеремија, милошћу Божијом Архиепископ Константинопољски – Новога Рима и Васељенски Патријарх.
Пошто је црква старога Рима, која као да се радује због сујете својих астронома, несмотрено изменила прекрасне одредбе о светој Пасхи (Васкрсу) којих су се придржавали хришћани, и које су установили и одредили 318 Светих Отаца Првог Светог и Васељенског Сабора Никејског, које су поштовали хришћани свих земаља и по којима су празновали – тога ради појавила се саблазан. Јер су пред нашу Смерност стали људи Јермени, питајући о пракси празновања, пошто и њих присиљавају да приме ове новотарије.
Због тога смо и морали да кажемо шта су о овоме установили Свети Оци. Наша Смерност, размотривши ствар заједно са Најблаженијим Патријархом Александријским и Најблаженијим Патријархом Јерусалимским и другим члановима Синода, у Духу Светом, разјашњавајући оно што су о овоме одлучили Свети Оци, одређује:
Објављено 1583. тодине од овлапоћења Логоса, новембра 20. индикта 12.
Константинопољски Јеремија, Александријски Силвестер, Јерусалимски Софроније и други Архијереји Синода (Сабора). Решење овог Светог Сабора са епитимијом:
Ко не следи обичаје Цркве о Светој Пасхи (Васкрсу) и месецослову (календару) онако како су нам предати од Седам Светих Васељенски Сабора, који су их за нас добро установили да их следимо, него жели да прати Грегоријанску Пасхалију и Месецослов, тај – пошто се, као и безбожни астрономи, супроставља свим одредбама Светих Сабора и хоће да их измени или ослаби – нека буде анатема, одлучен од Цркве Христове и сабрања верних. Ви, православни и благочестиви хришћани пребивајте у ономе што сте научили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када буде неопходно и крв своју пролијте да бисте сачували отачку веру и исповедање; чувајте се и пазите ових, нека вам помогне Господ наш Исус Христос и нека молитва наше Смерности буде са свима вама. Амин. „
„Окружна посланица Светог цара Константина Великог (епископима који нису присусвовали Првом Васељенском Сабору у Никеји 325.године)
Ту Свети цар Константин каже: „Оно што је надахнуто по Богом надахнутом суду толиких и тако светих епископа, радосно примите, као с неба дар и као праву божанствену заповест; јер све, што је установљено на светим саборима епископа, мора се сматрати изразом божанствене воље. Објавивши установе сабора свој љубљеној браћи нашој, ви ће те примити и остварити колико оно, о чему је пре споменуто, т.ј. исповедање вере, толико и одлуку, у погледу светковања пасхе.“
„Против новокалендараца – Посланица из 1756 г.
Кирило, милошћу Божијом Архиепископ Константинопољски Новога Рима и Васељенски Патријарх.
Услед нових саблазни, које су произвели паписти по питању измена наше свете Пасхе (Васкрса) и Месецослова.
Одлучење од Цркве.
Најчаснији клирици наше Христове Велике Цркве и други најпобожнији јереји и најпреподобнији јеромонаси, појци у црквама нашег града, следбеници неботајника Павла, који говори: Ако вам неко буде благовестио супротно од овога што смо вам ми благовестили, макар био и анђео с неба, да буде анатема; ако је јереј или мирјанин да буде одлучен од Бога, проклет, и по смрти да не иструне него да пребива у вечним мукама. Камен и железо нека се распну и распадну – они никад и никако. Нека наследе губу Гијезијину и вешање Јудино; нека пребивају на земљи као Каин, стењући и дрхтећи; и гнев Божији нека буде на главама њиховим и удео њихов нека буде са издајником Јудом и богоборцима јудејима; земља нека се отвори и нека их прогута, као некада Датана и Авирона; Анђео Божији нека их гони са мачем у све дане живота њиховог, и нека подлегну свим проклетствима Патријараха и Сабора, под вечним одлучењем и у мукама огња вечног. Амин. “
Свети Нектарије Егински о промени црквеног календара
Ви останите при ономе што имате; ви нећете следити реформаторе, јер су Григоријански календар осудила три свеправославна сабора: они за патријарховања Јеремије Траноса из 1592-1593, као и онај за време Антима из 1848. г. Немогуће је за православне хришћане да прихвате ту промену. Ја не признајем и не прихватам ни једну, па макар остао једини у томе.
Да, владико, али, шта ћемо ако останемо без свештеника?
– Чеда моја, Господ наш ће се постарати да вам их пошаље.
– Али, како ћемо се суочити са тим што ћемо остати без цркава, пошто сви приђу григоријанском календару?
– Зар се за то бринете? За то нема никакве тешкоће, ваше куће ће постати цркве!
– Али, како, владико? Како је то могуће?
– Ја се, чедо моје, молим да не дође до промене; али, ако до ње дође, онда треба да јој се супротставите. Будите сигурни да ће Христос наш бити уз вас онда, када савесно браните храмове и светиње Цркве наше. Ако прочитате историју наше Цркве, видећете и сазнаћете да су, у доба буна и нереда у Цркви, многе куће постале места заједничке молитве”.
Ово и много тога другог им је рекао и испричао епископ Пентапоља, Нектарије. После две године, 1920. г., свети владика се упокојио. Присуствовали су његовој сахрани, узимајући по последњи пут његов благослов и целивајући га.
Живот се спокојно одвијао даље, све док 1924. године није наступила промена календара. (…)“
Истокправославни.орг