Католичка црква постаје највећи противник Срба и ћирилице

Црква је све гласнија и све више политички присутнија, након дугог времена Црква по први пут води јавну кампању која неретко прелази у отворено непријатељство према влади – коју неки бискупи називају „ненародном“, неки „злочиначком“, због признавања права мањина после десет година. Ту врсту отворене кампање дуго нисмо имали у Хрватској, каже за „Недељник“ професор Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа.

За српску мањину у Хрватској прошла година била је у знаку антићириличних протеста који су, како каже професор Милорад Пуповац за Недељник , “прерасли у неку врсту антисрпске кампање и јачање десничарских група, што је целу Хрватску, истовремено и положај Срба, вратио у атмосферу деведесетих година“.

Да ли је ослобађајућа пресуда генералу Готовини утицала да се обнови и ојача десница и да ли сте очекивали да ће ствари кренути удесно пола године од уласка Хрватске у ЕУ?

Ослобађајућа пресуда у Хагу је у неким круговима била схваћена као ослобађајућа за десничарење и упркос порукама које се чују од ослобођених генерала – ствари су кренуле удесно. Да ли је то само пресуда или су други процеси допринели томе, али у Хрватској се од тог момента почела обнављати атмосфера 90-их.

Каква је сада ситуација, колико је та десница јака – чује се да је прикупљено много потписа против ћирилице…

Сакупљено је око 630.000 потписа, сакупљање тих потписа и тај други референдум о браку има двоструки циљ – циљ кампање против Владе која жели примењивати законе о правима националних мањина и истовремено је кампања против самих мањина – у овом случају против српске мањине, али исто тако и против других. Ту нажалост има много несналажења и много некоординације међу водећим државним институцијама – Владе, председника и Уставног суда, у коме се недовољно води рачуна о заштити уставног поретка и поштовању законитости. Тиме се даје простор групацијама као што су Стожери и друге десничарске групације, које онда користе и злоупотребљавају демократски простор за своје деловање. Потписи су сакупљени и предати су Сабору, сада је на потезу Министарство управе да провери ваљаност потписа. На потезу су Сабор и Уставни суд да одлуче како ће се односити према тој иницијативи и да ли је она у складу са Уставом или није. До сада је било више најава да та иницијатива није у складу са Уставом, али је основно питање – ко је тај који може рећи и да ли је уставно или није. То спорење није добро за много ствари – није добро за уставну стабилност и није добро за Србе у Хрватској.

Шта кажу европски званичници када причате са њима, како они гледају на поновно отварање питања ћирилице?

Порасла је забринутост око обнове десничарских ставова и кампања у Хрватској и све је јаснији став да су те кампање супротне члану 36. хрватског приступног уговора анекса, где се јасно каже које су обавезе Републике Хрватске, како у делу поштовања мањинских права, поштовања уставног закона о правима националних мањина, тако и о избеглицама. Све је већи број амбасадора чланица ЕУ који сматрају да се тај референдум не би смео одржати.

Шта вам кажу представници хрватске власти? Да ли су вас звали на разговоре о овим темама?

Ми смо активни чланови Сабора и владајућа већина, били смо део Радне групе која је радила на изменама Устава у којем су, између осталог, две ствари требало да буду измењене – а то је да нема референдума о темељима мањинских права и да нема могућности да се он распише, исто тако и да уставни закон добије статус уставног закона у правом смислу те речи, односно да се доноси поступак за доношење Устава. Нажалост, једна од странака која је требало да учествује у доношењу тога и која је била чланица радне групе, Хрватско славонско-барањска демократска странка (ХДССБ) Бранимира Главаша, тражила је „тајм аут“ и сада чекамо. Да ли ће се остварити већина од 101 посланика да се те промене донесу? То је још под знаком питања.

Зашто сада десница одлаже тај поступак?

Нема сумње да ХДЗ и њихови партнери на десној, националистичкој сцени настоје да се позиционирају и ојачају. Зато користе подршку кругова из Католичке цркве и настоје да мобилишу удружења бранитеља. Они немају други програм и то је класичан модел ХДЗ-а у опозицији. Међутим, дуго нисмо имали тако отворену кампању – ни против ћирилице ни против Срба. Имали смо различите антихашке и антикомунистичке кампање, али овако отворену антимањинску кампању нисмо имали готово десет година у Хрватској, и то представља озбиљан ризик за хрватско друштво. И онај ко се користи тим средствима требало би да разуме да се на тај начин не може освајати власт.

У време ХДЗ је донет закон о ћирилици, да ли су то хадезеовци урадили због европског условљавања?

Највећи део напретка у остваривању права националних мањина донесен је или уз подршку ХДЗ или у времену када је ХДЗ био на власти. Сасвим је сигурно да је то делом било и због европске оријентације и због обавезе Хрватске према ЕУ, и сасвим је сигурно да ново руководство ХДЗ нема пуну свест о томе шта значи шта заправо значи враћање на кампању и реторику из 90-тих година.

Сада се чини да се активније у процесе око референдума укључила и Католичка црква, која не крије да баш и не воли Владу Зорана Милановића?

Нажалост, утицај појединих групација и кругова из католичке цркве је веома снажан и у целој овој кампањи он се одвија на неколико планова. Прво, настојањем да се заустави Влада у реформама које жели спровести по питањима школства, образовања, права националних мањина, а са друге стране настоје оживети и обновити десне и врло конзервативне вредности.

Католичка црква је била врло активно укључена и у питање референдума о браку, као што је и непосредно била укључена и у прикупљање потписа против ћирилице и забране мањинских права, уступањем црквених просторија за прикупљање потписа.

Црква је све гласнија и све више политички присутнија, након дугог времена Црква по први пут води јавну кампању које неретко прелази у отворено непријатељство према Влади – коју неки бискупи називају “ненародном“, неки “злочиначком“, због признавања права мањина после десет година. Ту врсту отворене кампање дуго нисмо имали у Хрватској, али то је захваљујући чињеници што је Влада нажалост ослабила и што је дошло до јаког слабљења ХДЗ која је покривала и контролисала десни политички спектар.

Какви су односи у српској заједници у Хрватској? Можемо ли говорити о обједињавању свих српских политичких опција у Хрватској?

Односи су добри, постоје појединачне групације које су се одвојиле од матичних организација, али њихов утицај није од велике важности. Оно што је много важније јесте питање ефикасности институција српске заједнице које су створене у Хрватској. Председник Николић је приликом првог сусрета подржао идеју обједињавања и подржава је до данас и нема никакве сумње да би било добро када би се тражило решење које би омогућило да не долази до дисперзије гласова на локалном нивоу, да не долази до губљења енергије, да не долази до збуњивања људи. На томе се ради и ја верујем да ће у некој скоријој будућности бити постигнути резултати.

Спор Србије и Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу требало би да почне у марту. Може ли ипак доћи до повлачења тужби?

Тужбе су, нажалост, претвориле Србију и Хрватску у таоце ратова, како рата 90-их година, тако и Другог светског рата. Највеће потешкоће представља проблем несталих особа и са једне и са друге стране, и када би се нашло решење за то питање, створиле би се претпоставке разговора о могућем повлачењу тужби. Нема никакве сумње да би то био интерес двеју земаља и Европе.

Разговарала сам са Србима из Карловачке жупаније, из Приморско-горанске жупаније – желе да остану, али немају посла, потребне су им инвестиције…

Ми смо зато створили Тесла штедну банку да би помогли у развоју, а створили смо и Центар за развој институција. Започели смо још неку сарадњу са Владом Мирка Цветковића и у време председника Тадића и захваљујући сарадњи са др Пајтићем из Војводине је отворена Тесла банка. Имали смо и разговоре са потпредседником Владе Вучићем и министром спољних послова Мркићем. Ти разговори су били конкретни. Међу 30 најнеразвијених општина и градова у Хрватској у врху ћете наћи 10 или 15 где су Срби већина. Чека се да Влада уради закон о регионалном развоју који би дао онда посебан статус неразвијеним подручијима и омогућио им брже развијање.

У мају се одржавају избори за европски парламент. Били сте посматрач у Европском парламенту у времену када Хрватска још није била чланица ЕУ. Да ли сте сада заинтересовани да будете “на новој европској функцији“?

Нема сумње да би било добро да неко из СДСС буде у следећем сазиву европског парламента. Поступак је да се распишу европски избори и сви Хрвати могу да учествују. У мају се одржавају избори. И о томе се у странци разговара да буде неко ко би био први Србин са простора бивше Југославије и први Србин који је ушао у Европски парламент. Али, још о томе треба разговарати и видети како и ко ће бити. Хрватска ће имати један глас мање него што је било предвиђено и цела је Хрватска изборна јединица и ту мале странке немају превише шанси. Једино што повећава шансе јесте углед који имате унутар бирачког тела, тако да за нашу странку СДСС то неће бити једноставан посао, ако се одлучимо.

Да ли се осећате безбедно у Хрватској?

Мој посао је такав да ја не водим рачуна о питањима безбедности и нисам дуго времена имао разлога да се тим питањем оптерећујем. Ова кампања јеста створила атмосферу која је негативна не само према ћирилици и према Србима, него и према мени. Али, мој посао не дозвољава да се ја руководим том кампањом, него да јој се супротставим. Полиција ме јесте контактирала и питала да ли ми нешто треба. Ја сам рекао ништа више од онога што је уобичајено у оваквим ситуацијама.

Драгана Бокан / Недељник