Србија се касно сетила Орића

Тужилаштво за ратне злочине Србије започело је истрагу против Насера Орића и још четворице муслимана из Сребренице због убиства девет цивила, 12. јула 1992. године, у селу Залазје, Доњи Поточари, код Сребренице.

Федерална телевизија је јавила како је Дирекција за координацију полицијских тела БиХ већ добила захтев Интерпола Београд за проверу Насера Орића уз образложење да је намера Тужилаштва да се за њим распише међународна потерница.

Већина саговорника „Вести“ из Републике Српске подржава овакав потез, али многи су скептични да ће од свега бити ишта.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила РС, Милорад Којић оцењује да је подизање оптужница једини логичан исход за „гнусне и монструозне злочине сребреничког господара живота и смрти“.

– О тим злочинима се готово све зна, али надлежни у БиХ о њима упорно ћуте. Уколико дође до подизања оптужница чврсто верујем да за то постоје и необориви докази – каже Којић и додаје да је овај Центар до сада евидентирао 2.370 српских жртава на подручју седам општина у сребреничкој регији, од чега је чак 180 жена и 26 деце.

Председник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић се пита због чега се чекало пуних 18 година.

– Тужилаштво Србије је могло да реагује много година раније па није, као што се плашим и да ће и овај предмет завршити у Тужилаштву БиХ, а на крају неће бити ништа јер се још није одустало од филозофије да је за помирење народа у БиХ довољно да се осуде само Срби – закључује Митровић.

Председник Савеза логораша РС Бранислав Дукић нема дилеме да ће и ова истрага завршити као оне претходне везане за Добровољачку улицу или Тузланску колону.

– Лично сам 2010. године тужиоцу Владимиру Вукчевићу доставио све могуће списе и доказе о злочинима које су починили и Насер Орић, али и сви други Орићи широм БиХ, међутим, од тада се није удостојио чак ни да ми се јави на телефон. И ова истрага око Орића ће бити најобичнија, потребна Вукчевићу да оправда хапшења Срба и дебео новац који за то прима – огорчен је Дукић.

Хаг га није амнестирао

Директор Центра за истраживање ратних злочина РС, Милорад Којић истиче да ослобађајућа пресуда Орићу у Хагу не значи и да је амнестиран од свих злочина.
– Он је у Трибуналу ослобођен на основу командне одговорности, али то не значи да не може бити процесуиран за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, што је својевремено било и мишљење званичника Хага – наводи Којић.

Злочин без казне

Недељко Митровић каже да је на претек злочина о којима се ћути, наводећи случај Сијековца, али и догађај од 22. априла 1992. године у центру Сарајева, у Великом парку.
– Приведено је осам војника, а до данас су откривена само два тела. Слично је и са гробницом на депонији у Бућа потоку због чега смо поднели кривичну пријаву против потпредседника ФБиХ Мирсада Кеба и Амора Машовића. Први је за време рата био директор комуналног предузећа, а други председник Комисије за тражење несталих. Ако је неко морао да зна где завршавају побијени Срби онда су то они – наводи Митровић.

Ђ. Баровић – Вести