Каква то чудна болест убија младе људе?

Данас ћемо разговарати о болести, која може да снађе апсолутно сваког човека. То је дисморфобија, ментални поремећај, који се манифестује у искривљеном доживљају властитог тела и као последица у хипертрофираној мржњи према самоме себи. Ова болест је праћена високом ризиком самоубиства, посебно међу младим људима до двадесет пет или тридесет година. По правилу после тридесете број „оболелих“ неколико пута се смањује и коначно нестаје.

„Глас Русије“ је заједно са психологом Ирином Лукјановом одлучио да се позабави тиме, како на време открити прве знаке дисморфобије код себе и својих познаника, шта треба урадити ако се нађете у ризичној групи и како исправно започети лечење.

У већини случајева у ризичну групу спадају људи, који се врло критично односе према себи, перфекционисти, који имају комплекс „најбољих“. Ирина Лукјанова објашњава, како препознати симптоме дисморфобије:

Ако сте приметили да нека карактеристика вашег изгледа константно привлачи ваше мисли, ако стално гледате у огледало, трудећи се да дефинишете у којој мери околина може приметити ваш „недостатак“, размишљате шта бисте могли да урадите, како да га сакријете, избегаватге фотографисање, осећате непрестану апатију и уопште не желите да било шта урадите, онда је највероватније да сте се нашли међу жртвама ове подмукле болести. Ако сматрате да вам ваша спољашња „карактеристика“ неподношљиво смета, и да бисте живели другачији живот, када ње не би било, да бисте били друштвено активни, успешни и срећни. Ако је ваша једина жеља пластична операција или уопште да завршите са животом, онда треба да се што пре обратите високо стручном психотерапеуту:

Наше најближе окружење никако није на последњем месту по значају у развијању склоности према дисморфобији. Према статистичким подацима више од 60% оболелих каже да су у детињству били изложени сталној критици свог изгледа, да су критичари били родитељи или вршњаци. Жеља за потврђивањем и љубављу усмерава ове људе у будућности на радикалне промене спољашњег изгледа екстравагантним стилом одевања, тетоважама, као и најразличитијим пластичним операцијама. Други се труде да што мање контактирају са спољашњим светом, почињу да воде усамљенички начин живота, труде се да не излазе током дана из куће како средина не би могла да види њихову „ружноћу“.

Осим свега наведеног и медији имају одређену улогу у развоју дисморфобије. Са тим се слаже и Ирина Лукјанова:

Тинејџери доживљавају свет на идеалистички начином. Они не схватају да обрађене фотографије људи у гламурозним часописима имају врло мало заједничког са стварним животом. Јунаци који нас гледају са насловних страна, у суштини исти су, као и сви ми остали, са својим недостацима, али млади људи то не схватају. Они најискреније верују да ти људи немају ни једну једину бору, нити пору на лицу. Зато се код многих од њих ствара искривљена слика тога, како у стварности треба да изгледа људско тело. Тај стандард спољашности, који намеће гламур, у суштини је недостижан, али нажалост, млади људи ретко то схватају. У немогућности да себе доведу до стандарда, које налаже савремени модни диктат, они падају у депресију, губе веру у себе и понекад, чак и жељу за животом.

Шта треба урадити како би се победила дисморфобија и како не би дошло до екстремних манифестациа. Чињенице су поражавајуће, сами се не можете излечити. Неопходан је сложени приступ, почевши од психотерапије и узимања антидепресива, па закључно са стационаром. Без правилног лечења болест може да поприми хронични карактер са периодима акутних рецидива. Важно је схватити да ни дерматолози, ни козметолози, ни пластични хирурзи не могу да поногну оболелима од дисморфобије, уосталом по правилу, не ради се о стварним недостацима у њиховом изгледу, већ о измишљеним.

Проблем одбијања прихватања властитог тела онаквим какво оно јесте, не нестаје после хируршке интервенције. Он има чисто психолошки карактер. У посебно тешким случајевима током рецидива болести оболели могу да науде себи, да се обогаље, трудећи се да сами изведу операцију уклањања своје „ружноће“. Познати су случајеви у којима су људи сами покушавали да одстране сало са стомака и бедара или исеку део хрскавице на носу. Или су се одлучивали на самоубиство, не могавши да прихвате себе.

Овај застрашујући тренд сваке године узима све више маха, односећи животе многих младих људи. Зато будите паљжљиви. Не будите критични ни према својим, ни према специфичностима изгледа других људи. Трудите се да не износите опаске на рачун изгледа других, чак ни када имате, по вашем мишљењу, најплеменитије намере…Уосталом ко зна шта можете посејати у души друге особе…Можда олују, која ће сломити цео њене живот.

Аљона Ракитина / Глас Русије