Судар америчке и руске верзије догађаја у Украјини

Извештаји телевизија Си-Ен-Ен и Раша тудеј сведоче да исти догађај може медијски да се прикаже на сасвим различите начине

Шта се заиста дешава у Украјини – телевизијске станице Си-Ен-Ен и Раша тудеј никако не би могле да се сагласе. Што је за једне продемократско окупљање, за друге су антивладине демонстрације, оно што једни називају борбом за модернизацију, другима је протест против легално изабраних институција, а не деле мишљење ни о међународном укључивању које је „пожељно” односно „недопустиво”.

Две глобалне телевизијске мреже које емитују програм на енглеском језику, идеолошки се налазе на два супротна краја политичке скале, али суштински су много сличније него што на први поглед делује. У извештајима из барикадама окованог Кијева и једна и друга телевизија утркују се како да што убедљивије испричају своју причу. Си-Ен-Ен је међу првима, после украјинског заокрета према Русији, указао да је земља сада најрањивија и да јој прети реална опасност да скрене са пута демократије који би се „да је остала на европском путу подразумевао”. С друге стране, Раша тудеј није оклевала да на почетку немира својим гледаоцима покаже да демонстранте не чини само пристојно грађанство него да ту има свакојаких „екстремистичких група жељних искоришћавања прилике за сопствене циљеве”.

Недостатком ваљаних, нефилтрираних информација из Украјине нашироко се бави и канадски институт „Глобал рисерч” који оцењује да је извештавање такозваних мејнстрим медија обележено уопштавањем и поједностављивањем без анализе ширег политичког и историјског контекста.

„Проблем приступа о ’општим протестима против владе, а за европске интеграције’ јесте у томе што западни медији прећуткују улогу Запада у подстицању и организовању оваквих демонстрација. Схватање природе меке моћи – употребе принуде и подмићивања – и утицаја невладиних организација и других групација на политичка дешавања у земљи, а које директно или индиректно подржава америчка администрација, помаже нам у ширем разумевању зашто су немири у Украјини изазвали такво узбуђење у западним медијима”, пише „Глобал рисерч”.

Канадски институт подсећа на случај украјинске „наранџасте револуције” када су САД своју опцију која је на крају и однела победу финансијски подржале кроз низ програма „подршке демократији”. Данашња безрезервна подршка опозицији, која се не осуђује ни када користи силу, за аналитичаре „Глобал рисерча” је јасан знак да демонстрације тактички подржава Запад, о чему у „мејнстрим” медијима нема говора.

„Попут сиријских побуњеника повезаних са Ал Каидом и које подржава Запад, а у нашим медијима су приказани као ’продемократске’ организације, тако су и многи демонстранти у Украјини припадници десничарских и фашистичких организација. Таква је на пример Партија Слобода за којом се Џон Мекејн у децембру појавио на позорници и понудио своју, и по аналогији, америчку помоћ.”

Веза Си-Ен-Ена и Раша тудеја као најмаркантнијих примера поједностављеног извештавања још је директнија јер је по неким оценама руска телевизија на енглеском у ствари настала као пандан америчког медијског гиганта и његовог приступа новинарству. По овој школи мишљења, Раша тудеј нема амбицију да истински велича улогу Путина на енглеском говорном подручју већ да истим принципом рада у ствари исмева Си-Ен-Ен. У исто време нема ни репутацију нарочито кредибилног медија, коју Си-Ен-Ен макар у неким круговима ипак има.

Начин извештавања са светских жаришта америчкој телевизији је прибавио и не претерано ласкаво препознавање у стручним круговима. Под „ефектом Си-Ен-Ена” на светским катедрама за новинарство подразумева се емотивно и афективно извештавање које провоцира реакцију извршне власти и нагони је на акцију у односу на предмет извештавања, најчешће у ратним сукобима у свету.