Срамни третман и агонија српских полицајаца са КиМ

Почетком овог месеца српски полицајци запослени при МУП-у Приштина одазвали су се на позив својoj надлежној полицијској станици а повод је био потписивање пристанка на њихово пензионисање. Овај чин део је процеса из Закључка Владе Србије од 09. децембра прошле године који су полицијски синдикати Србије окарактерисали као незаконите умногим тачкама.

припремио: Иван Максимовић / 29.01.2014.

***

ИКМ (Истурено комнадно место) ове полицијске испоставе, попут осталих јужно од Ибра, измештено је на територију централне Србије а конкретно овај МУП смештен је у Нишкој Бањи у објекту вила „Ерна“, некадашњем одмаралишту.

Због свега што је требало обавити ишло се организовано. Чудан је сам позив службенице која је припадницима полиције рекла да ће до Нишке Бање ићи приватним превозником „Кимко“ „а повратна карта је 10 евра“ нагласила је службеница. На овакву врста пута, када се полази по службеној дужности, подразумеване трошкове сноси организација што је пракса свуда у свету али и у српској полицији од чега су изузети једино српски полицајци са КиМ. А за њих је ово био тек почетак понижавања.

„Ефикасна“ контрола

Три аутобуса и око десетак путничких возила, са 160 полицајаца и административних радника, кренуло је у рано јутро 6. јануара, дакле на Бадњи дан(!), да се јаве на своја радна места како би потписали присилне пензије. Једини избор био је да у противном остану и без посла и без било каквих примања после свега што су урадили за државу Србију.

Након сат и по вожње стигли су до административне линије са Србијом на источној страни Косова и Метохије. На прелазу их је зауставила  Полиција косова чији су представници ушли у аутобус, привремено узели лична документа ради провере на њиховим терминалима и после свега пет минута вратила све исправе. “Не постоји никаква могућност да ви проверите 160 личних карата за 5 минута! То је само један од доказа да се наша полиција договорила са терористима“ каже нам огорчени српски полицајац који је прошао сва ова понижења. На српској страни прелаза није било никакве контроле нити заустављања што полицајац доводи у везу са претходном „контролом“ наглашавајући ширину договора којим се изиграва српски народ.

Када су стигли у ИКМ Нишка Бања, већ су били помало затечени. Речено им је да ће се потписивање пристанка на пензионисање обавити у периоду од 08.00 до 10.00 часова ујутру. Иако су стигли нешто пре осам сати није никога ко би их примио и макар протоколарно поразговарао са њима.

„Рачунали смо да ћемо то да обавимо за та два сата и да се вратимо кући, Бадњи дан је. И ми волимо да будемо са својим породицама. Да нас је Тачи позвао и он би сачекао да прође Божић“ огорчен је наш саговорник.

Третман својих од својега.

И поред тога што су на време стигли то је изненадило службенике МУП-а у Нишкој Бањи! Извесно време се чекало да потписивање уопште почне. С обзиром на то да је вани било прилично хладно полицајци су остали у омањем холу зграде. То је чак сметало њиховим колегама на дежурству у тој станици па су покушали да их избаце вани како би смањили гужву. Тек тада су полицајци са Косова и Метохије почели да се буне јер је било и жена које су стајале и нису могли да дозволе да се још и смрзавају.

У једном тренутку је очекивана процедура и почела. У исто време то је значило и нове проблеме. Канцеларија одређена за обављање овог посла била је толико мала да није могла да прими више од троје људи (заједно са административним радницима који су требали да омогуће полицајцима потписивање докумената) који би могли у исто време да раде. На примедбу придошлих полицајаца да је требало обезбедити већу просторију када су већ позвали толики број људи у исто време одговорено им је да нису очекивали да ће толико њих доћи да потпише.

То је изнудило још једну законску неправилност али и срамоту. Полицајцима су на потпис уручени формулари „на ноге“ па су морали да их попуњавају ван службених просторија што је у супротности и са законом и са правилима службе јер се ради о званичним документима полиције!

Тако велики број полицајаца изискивао је и одређени радни простор односно површину на којој би се документа попунила. Ни тога није било. „Писали смо на гепецима, на клупама у парку, неко се наслонио на прозор, на зид… како се ко снашао. То је требало да се види… Српска полиција“ са чуђењем констатује наш саговорник.

(Не)одређени услови

На потпис су добили решење о престанку радног односа и никаква замена нити одбијање нису долазили у обзир. Иако им закон дозвољава да у тим околностима бирају премештај у неку другу ПУ, јер не испуњавају законске услове за одлазак у пензију, то им је једноставно ускраћено. Уз формуларе које су добили на лицу места морали су да приложе и своје службене легитимације као и фотокопију чековне књижице.

Од свих полицајаца који су овим Закључком Владе Србије обухваћени, чак њих 95% нема више од 15 година ефективног радног стажа а рекордер је један припадник полиције који је једва саставио годину дана!

Лично наоружање им није одузето а обећано је да ће добити и оружане листове како би могли легално да поседују оружје и на Косову и Метохији и после повлачења српског законодавства, а о чему наводно није постигнут договор у Бриселу иако су сви српски Судови у јужној српској Покрајини угашени.

Знајући под каквим условима њихове колеге одлазе у пензију Министарство унутрашњих послова је тражило да им се обезбеди извесна отпремнина али је, по информацијама којима располажу, лично Министар полиције Ивица Дачић спречио да се то деси.

Постојала је идеја да припадници српске полиције са Косова и Метохије туже Владу. С обзиром на незаконитост одлуке потпуно је извесно да би полицајци тај спор добили и нема никакве сумње у то. Међутим, чак и минимално време које је потребно да се судски процес оконча довољно је да тај део бриселског споразума о повлачењу полиције заживи а тада би сви полицајци, услед нових околности, били проглашени технолошким вишком и добивши отказе остали би без икаквих примања чак и без овога што им се сада нуди.

Ова пензија ствара још једну неизвеснот која лебди у ваздуху. С обзиром на то да је је укупна финансијска средства у висини од око 35 милиона долара, обезбедила Влада краљевине Данске поставља се питање који период исплата ових примања то може да покрије? Полицајци страхују да би се могло десити да након две до три године тај извор пресуши и да ће онда бити принуђени да сами уплаћују стаж како би остварили бар неко право на пензију јер Закључак Владе о њиховом пензионисању предвиђа да полицајци овакав статус имају до стицања редовног права на пензију по законима Републике Србије.

Бадње вече у аутобусима

Процес потписивања принудних пензија трајао је до 16.00 часова. За многе је то био потпуно упропаштен Бадњи дан. Неки од припадника полиције живе у насељима крај којих су атобуси пролазили али на централном Косову, ипак због небезбедности, многе су возачи морали да одвозе њиховим кућама. „Ко ће да спреми ручак оним женама које су стигле кући у 9 увече?“ каже један од полицајаца који нам је ово потврдио. „Сада ме питају како сам провео Божић. Како сам могао да га проведем, био сам ошамућен од срамоте којој су нам припремили. Нисам знао ни где сам пошао ни шта сам хтео. Шаку лекова за срце сам попио тај дан“. Многи полицајци изложени овом поступку осећали су јаке здравствене психофизичке тегобе. Углавном су то били психоматски  и срчани проблеми.

Наш извор тврди да иста судбина чека и све остале раднике при државним институцијама и да су на реду просвета и здравство и то за два до три месеца најдуже. Број запослених биће сведен на минимум, односно, по Ахтисаријевом плану предвиђено је да институције запошљавају раднике сразмерно броју становништва. И они који буду остали мораће да се владају по косовским законима. Сасвим је извесно да ће као такви остати без здравственог и социјалног осигурања.

Српски полицајци са севера Косова имали су блажи третман. Полицијска управа у Косовској Митровици је била једино место где су припадници српске полиције могли да у тој станици потпишу решење о прекиду радног односа што су многи и учинили. Ипак, готово сви сви српски полицајци са Косова и Метохије изгубили су здравствено осигурање које је обавезно за све стално запослене, посебно у државним институцијама.

Без оца и мајке

Приликом посете Александра Вучића централном Косову и Метохији током Божићних празника једна делегација српских полицајаца тражила је да се види са њим и да поразговарају о овом проблему. О томе га је обавестио његов Шеф кабинета да би Вучић на то одговорио како се мора „направити списак па да онда једна мала делегација дође у Београд“.

Исто се десило и када је Дачић одлазио у Грачаницу на премијеру филма „Монтевидео“. Министар полиције у Влади Републике Србије, Ивица Дачић, није желео да разговара са представницима српских полицајаца са Косова и Метохије. Уместо да се сретне са њима он је само препоручио да се састану у Београду и тада је и договрено време састанка.

Полицајци су били одлучни да истрају у захтевима :

1)      1. Могућност промене места пребивалишта ван територије КиМ а да пензије не буду стпиране у том случају.

2)      2. Могућност наслеђивања и преноса пензије у случају смрти.

3)      3. Обрачун пуног радног стаћа као и осталих бенифиција.

Уркос томе, када је до сусрета и дошло, делегацију српских полицајаца могли су да представљају искључиво чланови ССП, односно Самосталног Синдиката Полиције али не и они полицајци на које се ова одлука Владе односи те су они морали да сачекају испред до краја састанка. Готово им ништа није обећано осим што верују да ће у будућности ипак доћи до неког побољшања оваквог њиховог положаја.

То што нису желели, боље рећи – могли, да се сретну са српским полицајцима недвосмилено је доказало да су Вучић и Дачић у ствари и по сопственој вољи тек марионете у рукама Брисела и али и шиптарских власти у окупираном српском граду Приштини. Њихови боравци на Косову и Метохији, наизглед чести, препоручени су од Брисела а одређени правилима сепаратистичких структура и њиховим „нормама“, то јест  – жељама. Не ради се ни о каквој бризи за српски народ већ је по среди „замазивање очију“ како би се лакше прихватио Бриселски споразум.

Ћутање Полицијских синдиката Србије такође је јасан знак постизања договора са представницима српских власти који су чврсто решени да ово изведу до краја. Ако неко мисли да ће остатку било полиције, било народа уопште, после овоко обављеног посла бити макар мало боље, у великој је заблуди.

Према одређеним информацијама верује се да ће доћи и до могућности интегрисања српских полицајаца јужно од Ибра у шиптарске „безбедносне“ снаге. Међутим у том делу ће српски полицајци бити упослени једино као обезбеђење српских споменика и манастира а да ће ту бити отворена могућност да се пријави ко жели, без икакве присиле. За сада то је још увек непроверена информација.

Јањичари 21. века

Једна од најиндикативнијих појава о будућем сигурносном положају српског народа на северу КиМ јесу српски полицајци који су већ обукли КПС униформе. Међу њима су и они који су редовно били у обезбеђењу Александра Вулина, Команданта жандармерија Дикића, Вучића, Дачића и осталих српских политичара блиских отуђеној српској влади… Данас су службеници „Републике Косова“ која за њих није ни непостојећа нити такозвана а ни под наводницима. Они су прихватили „реалност“ и сада се тако и понашају. Међутим, како је оно што се на Косову и Метохији назива нова реалност – потпуно нереално,  тако је и новим полицајцима тешко да се психички уклопе. У психологији би прихватање нове реалности заправо значило прихватање лудости за истину те би и таква личност била сматрана озбиљним менталним пацијентом. На улицама данас имамо Србе који се из петних жила труде да буду сервилни и бољи полицајци од самих Шиптара што је код свих изазвало чуђење, како старији КПС полицајци тврде. Они кажу и да се већ говори о томе како ће за месец до до два почети хапшења ових нових полицајаца за измишљене ратне злочине и да ће доћи до великог шиканирања и провокација. Посебно зато јер ће српски полицајци у њиховим униформама изгубити свако примање уколико напусте ову полицију. То ће, како они из Косовске полиције тврде, натерати придошлице „да копају и рукама и ногама како би задржали посао“. Ово ће се пре свега обити о леђа српског народа који ће морати да буде сурово кажњаван и угњетаван, проказиван и батинан од доскорашњих српских полицајаца који ће тако доказивати своју лојалност шиптарским институцијама.

Ето како је српска власт учинила “бољим” положај српског народа на Косову и Метохији примењујући Бриселски споразум.

Стални дописник портала Новинар.Де;

Иван Максимовић, Косовска Митровица, СРБИЈА

http://www.novinar.de/2014/01/29/sramni-tretman-i-agonija-srpskih-policajaca-sa-kim.html