Без линија подела на бриселском самиту Русија-ЕУ

Самит Русија-ЕУ (Саммит Россия-ЕС в Брюсселе) у Бриселу је протекао у скраћеном облику – само један дан  и скоро без делегација. Зато се успело продискутовати о максималном броју тема – од  „Источног партнерства“, до Трећег енергопакета и идеје јединствене Европе. Владимир Путин је пружио уверавања да  Кијев (Киев)  неће изгубити [руски] кредит од 15 милијарди долара без обзира на то коју власт има – јер, главно је имати гаранције отплате и структурне промене у економији. Он је такође предложио стварање зоне слободне трговине Евроазисјког економског савеза са ЕУ.  

Шеф руске државе је стигао јуче у престоницу Белгије. Код зграде Савета ЕУ, сачекали су га председник Европског савета Херман ван Ромпеј и шеф Европске комисије Хозе Мануел Барозо. Руског председника су на свој начин желеле да поздраве и активисткиње покрета FEMEN, али је белгијска полиција била будна и обавила свој посао: блокирала је девојке у чекаоници код уласка у двор.

Да подсетимо: одлагање – а затим и скраћивање дужине – сусрета су предложили представници ЕУ, али њихови предложени  параметри нису задовољили Москву. Резултат је била одлука да се поразговара у уском кругу и да се не прописује дневни ред. Али – корекције се на томе нису и окончале.

После заједничког фотографисања, Путин, Ромпеј и Барозо су отишли на преговоре – и то, на иницијативу ЕУ, „очи у очи“. На тај начин, отказан је први део преговора – планирано пленарно заседање. Уследио је радни ручак – сада уз учешће делегација, а затим конференција за штампу.

Путин је новинарима казао: „Главно је то што смо максимално отворено поразговарали о кључним питањима. Размотрили смо перспективе стварања јединственог економског и хуманитарног простора од Лисабона до Тихог океана.“  Подсетивши да се половина целокупне спољне трговине Русије обавља са ЕУ, шеф државе је позвао на „постављање амбициознијих задатака“ – а један од њих је спајање евроазијског и европског интеграционог процеса. Оба модела се ослањају на норме Светске трговинске организације и убеђен је да могу да се ефикасно допуњују.

Путин је подвукао: „Неприхватљиво је стварати нове линије подела. Напротив – треба заједно радити на изградњи јединствене Европе.“ Руски вођа је предложио да се размисли, макар и на нивоу експерата,  о стварању зоне слободне трговине ЕУ са Евроазијским економским савезом.

Барозо је цитирао Достојевског о томе да многе невоље проистичу од недоречености. Рекао  је, сложивши се с Путином: „Неопходно је узајамно поверење. Стварање јединственог економског простора од Лисабона до Владивостока може да изгледа као машта – али понекад се маште и остварују.“

Доста се разговарало и о Украјини. Председник Руске Федерације је новинарима објаснио: „Украјина није довела ни до каквих промена у нашем дневном реду. Заиста смо много времена посветили проблему `Источног партнерства`, па смо у вези с тим, наравно, говорили и о Украјини – али као једној од држава која се налази у процесу преговора о том плану.“ Москва има питања о реализацији тог програма – питања која се тичу сарадње ЕУ са низом бивших совјетских република,  и представници ЕУ су покушали да одговоре на њих. Закључено је да се наставе консултације. Барозо је убеђивао: „`Источно партнерство` није уперено ни против кога… И сигурно не може штетити  Русији.“

Русија се увек са уважавањем односила према сувереним правима светских држава, како је подвукао Путин. Али, питање потписивања уговора са ЕУ није у вези са сувереним избором Украјине, него са његовим  последицама по економију Русије. Путин је појаснио: „Ту нема никаквог политиканства – то је политички интерес.“

Руски председник је изјавио да кредит Кијеву од 15 милијарди долара неће бити отказан. За разлику од ММФ-а, услови за његово пружање нису фиксирани на папиру, али са бившим [украјинским] премијером Николајем Азаровим је договорено да он неће бити „протраћен“ него да ће бити употребљен за структурне промене економије. Ако на власт дође опозиција, Москва ће се договарати и с њом. Путин је подсетио: „Ми смо са Украјином водили конструктивни дијалог и онда када је на челу владе била Јулија Тимошенко. За нас не представља никакав табу да разговарамо са представницима свих политичких снага Украјине.“ По његовим речима, важно је да економија буде кредитно способна и да постоје гаранције да ће Русији бити исплаћени њени кредитни извори.

Путин је, такође, изразио сумњу о неопходности посредништва са било којих страна за регулисање политичке кризе у Украјини: „Чини ми се да што је више посредника, биће више и проблема“, подсетивши на пословицу о много бабица и килавој деци: „Могу само да замислим како би наши европски партнери реаговали ако би се на врхунцу неке кризе у Грчкој, или на Кипру, на неком од антиевропских митинга појавио  наш министар спољних послова са некаквим паролама и позивима. Сматрамо да нешто тако уопште није добро, а имајући у виду специфичност односа Русије са Украјином – то је за нас једноставно неприхватљиво и немогуће“, казао је председник Русије.

Ромпеј је подвукао да ЕУ пажљиво прати догађања у Украјини и оштро осуђује примену насиља,  и позвао је на дијалог владе и опозиције. Барозо га је подржао, рекавши да примена силе није одговор на политичку ситуацију: „Спремни смо да потпишемо уговор о асоцијацији уколико власт потврди да тежи развоју демократије у Украјини“, закључио је Ромпеј.

Путин се није противио, и казао нешто о чему вероватно нису знали европски новинари: „Примена силе је само крајња мера, али видимо да у западној Украјини свештеник позива гомилу да иде у Кијев и растура владу, `како у нашој кући не би владали Црнци, Москаљи и Чивути`. То је екстремна манифестација национализма, апсолутно неприхватљива у цивилизованом свету.“

У закључку: Размотрена су сва питања која брину Москву и Брисел. Успут, додирнули су и проблеме са којима се у вези са Трећим енергетским пројектом ЕУ суочава гасовод „Јужни ток“. Традиционално – говорило се и о људским правима. Размењена су мишљења о међународним проблемима, укључујући Сирију и ирански нуклеарни проблем. Прихваћена је заједничка изјава о тероризму и одлучено да се следећи самит одржи у Сочију 3. јуна, уочи самита „Осморице“. Тамо ће се размотрити и нов основни споразум Русија-ЕУ, ако га до тада успеју припремити.

Са руског посрбио: Василије Клефтакис / Стање Ствари