Почело је отпуштањем радника, завршиће се исељавањем Срба

Звонко Михаиловић, члан Српске Радикалне Странке, у два наврата је био посланик Скупштине Републике Србије, а затим и председник општине Штрпци. Са тог места смењен је одлуком владе Републике Србије током преговарачког процеса у Бриселу. У интервјуу за Фонд Стратешке Културе Звонко Михаиловић говори о ситуацији на Космету после потписивања Бриселског споразума.

Разговарала: Наташа Јовановић

Са Југа су учестало и грчевито стизали савети упућени Северу да не би требало да се одазове изборима које је расписала председница самопрокламоване државе Косово, Јатифете Јахјага. Шта је то Југ знао са чиме се Север тек сада суочава?

Услед недостатка бриге државе Србије за своје грађане српске националности на КиМ, онако немоћни и слабо организовани, брзо су постали плен Међународне заједнице и Владе Косова. Када ово кажем најпре мислим на Србе јужно од реке Ибар на које је био стављен фокус интересовања. Као последица тога Срби су олако прихватали све оно што им је било сервирано, а што је углавном било на њихову штету. То се пре свега односи на прихватање косовских докумената, регистарских ознака, попис становништва, али и учешће на тзв. косовским изборима. Последице су биле дугорочно штетне и тешко исправљиве. Овакво искуство Срби на Северу нису имали захваљујући својој компактности и јединству, а то је оно на шта смо им скретали пажњу и указивали , дакле да никако не би смели да понове нашу грешку. Међутим, десило се оно најгоре.

Циљ потписивања Бриселског споразума, нова Влада је правдала неминовношћу и бољим положајем Срба у јужној Покрајини.  Да ли је овим чином Београд гурнуо Србе у албански тор, или им заиста понудио заштиту коју до тада нису уживали?

Влада је безуспешно покушавала да пронађе модалитет како би убедила Србе да узму своје учешће на изборима који нису њихови. Без обзира на јаку медијску кампању која је била свакодневна и која се огледала у понављању лажи, по Гебелсовом систему 1000 пута поновљена лаж постаје истина, Срби су размишљали у правцу бојкота. Међутим, оног момента када је пао договор између Хашима Тачија и Ивице Дачића да српска жандармерија може несметано да улази на територију северног Космета било је више него јасно да Влада Р. Србије неће бирати средства како би издају спровела до краја. Ако на то додамо и сталне претње отказима са посла, уцене сваке врсте, подмићивање, јер је велики новац био у оптицају, онда је постало јасно да ће се ипак наћи Срби који су спремни да следе ту издајничку политику.

Шта је Бриселски споразум донео Штрпцу. Како данас изгледа његова имплементација на терену?

Данас, неколико месеци након потписивања некаквог Бриселског споразума, који народ види као класичну капитулацију, стање на терену се свакодневно и у сваком сегменту само погоршава на штету Срба. Оно што је важно да се посебно истакне јесте то да је Влада Републике Србије угасила своју државност на простору КиМ. За последицу имамо свакодневно отпуштање радника што је и  био услов ЕУ за добијање датума. Циљ је гашење српских институција без којих је немогуће замислити живот и опстанак Срба у јужној српској покрајини.

Ко су људи који данас владају у Штрпцу?

Сви они који су имали смелости да се супротставе тој и таквој издајничкој политици Владе Републике Србије, а налазили су се на одговорним местима, бивали су смењивани. Само у једном дану смењено је 12-торо председника општина јужно од реке Ибар. На њихова места доведени су неспособни, нестручни, без политичког искуства људи који су прихватили да буду продужена рука Владе те да се лично окористе лечећи своје комплексе и болесне амбиције. Тако да данас имамо ситуацију да људи који су на челу српских институција раде на њиховом нестајању. У свему томе предњаче кадрови СНС и СПС који су се испрофилисали у највеће издајнике свога народа.

Какве ће још последице имати овај наказни споразум по живот Срба у енклавама?

Бојим се да ће последице бити далекосежне и да ће крајњи резултат овог споразума бити такав да ће један добар део Срба отићи са простора КиМ. Разлози за то ће пре свега бити економске природе, затим, небезбедност, правна и свака друга несигурност, неповерење у институције које нису Србима ни на који начин наклоњене већ напротив, и још много тога. Оно што посебно брине јесте то да је веома реалан и сценарио асимилације Срба, што није непознато на овим просторима у блиској историји.

Да ли вам је познато како ће бити регулисано питање здравства, просвете, из ког ПИО фонда ће се исплаћивати пензије….?

Кршењем Устава, као највишег правног акта ове земље, властодршци у Београду су јасно показали да су спремни на све у својој фанатичној политици приближавања ЕУ. Свако даље кршење било ког закона за њих је занемарљива ствар. Оно што сада следи јесте тиха интеграција српских институција у тзв. косовске, затим процес њиховог потпуног нестајања. Сада остаје само питање времена када ће се просвета и здравство интегрисати у тзв. косовски ситем а први који су осетили “благодети“ те политике јесу припадници МУП-а Републике Србије који су имали своје пребивалиште на КиМ. У питању је њих око 1200, рачунајући и ватрогасце.

Пензионисање припадника МУП и осталих безбедносних структура који су се нашли пред захтевом да се интегришу у косовки систем пропало је у медијску тишину. Колико чињеница да је њиховим пензионисањем прекршен закон објашњава свеопшту ћутњу на ту тему?

Бојим се да нико више неће моћи било шта да промени без обзира на то што је Уредба Владе о њиховом пензионисању потпуно неуставна и у супротности са законом о пензионисању запослених у редовном поступку. Сваки покушај подизања гласа и указивање на овај проблем до сада се завршавао неким мирним окупљањем у Врању без могућности да било ко оде у Београд и протестује у престоници. Оно што је занимљиво рећи јесте да је Србима на Северу понуђена могућност да ко жели може истовремено да поред те посебне, неуставне пензије, ради у шиптарској полицији и тамо остварује зараду. Оваква могућност за припаднике МУП-а јужно од Ибра не постоји.

Са којом идејом су људи из Штрпца изашли на изборе, те да ли се сада када се магла полако разилази, суочавају са теретом своје одлуке?

Морам признати да су сви “Срби“ који су гласали на шиптарским изборима то урадили потпуно свесно. Дакле, свесно се ушло у издају. Не постоји ништа што би могло да оправда један овакав поступак. Сви ми који смо заговарали бојкот нисмо имали довољно снаге да своје ставове пренесемо народу јер су сви медији,по наређењу режима, за нас били затворени. Данас, само месец дана после њиховог одржавања многима неке ствари постају јасније и све се више могу чути коментари типа: “преварени смо“, “слагали су нас“, “није требало учествовати на овим изборима“ и сл. Међутим, сада је касно за кајање.

Да ли постоји бојазан код Срба на Космету да би у перспективи могли да се суоче и са обавезом служења у Војсци Косова?

Како ће бити регулисано питање обавезног служења војног рока остаје да се види али сам мишљења да ће већ ускоро почети размишљања у том правцу.

Да ли је СПЦ могла да уради више од тога да Србе позове на послушност. Имају ли Срби на Косову поверења у Цркву као чувара националног идентитета?

На жалост, овога пута Црква и народ нису ишли руку под руку како је то бивало током славне српске прошлости и историје. Црквени великодостојници, а и сам Патријарх давали су политичке изјаве и говорили да је интерес Срба да имају своје најбоље представнике у органима власти, занемарујући чињеницу да је та власт у систему тзв. Републике Косово. Историја ће заувек записати и упамтити овај сраман и надасве издајнички чин Српске православне цркве који никоме неће служити на част.

Има ли симболике у чињеници да је у истом дану одржана седница Албаније и тзв. Републике Косово, и полагање заклетве Срба са Севера?

Како у последње време ништа није случајно и како ниједна несрећа која се надвила над главама Срба није случајна, мишљења сам да је овај дан пажљиво биран и припреман како би се Срби додатно психички сломили. С једне странеАлбанци попут давне 1878. године дефинишу своје циљеве и интересе, док се с друге стране “Срби“ заклињу у поштовање Устава самопроглашене Републике Косово. Овакву срамоту и понижење ниједан народ у свету не би могао себи да дозволи. Због тога и много чега још, садашњи али и сви претходни режими у Србији од 2000. године па наовамо ући ће у историјске анале као марионетски и издајнички.

Сматрате ли да је подношењу оставке Крстимира Пантића на место заменикаКанцеларије за КиМ, те одустајање од функције градоначелника Косовске Митровице претходило суочавање са сопственом савешћу, или је, пак, реч о још једној у низу обмана?

Крстимир Пантић је, као и све његове партијске колеге, свесно ушао у ову издају. Шта је у његовој глави преломило да одбије потписивање заклетве он то најбоље зна. Лично мислим да је код њега прорадила савест и да није могао да учини нешто по чему ће читав живот бити упамћен, а то је издаја. И не само он већ и сва његова поколења. Код Срба постоји изрека која гласи: “Брука живи дуже од човека“. Мишљења сам да ће нови играч Владе Републике Србије бити Оливер Ивановић као неко ко је познат по својој кооперативности и спремности на сарадњу са свим и сваким. А добро су познате и његове раније везе и дилови са “Владом Косова“.

Да ли је Србима са Југа преостао било који инструмент борбе ако се има у виду чињеница да свака подршка Београда изостаје?

На жалост ми смо већ одавно препуштени сами себи и ни на кога се не можемо ослонити. Могућност институционалне борбе сада више не постоји, а оно што се зову општине у систему “Републике Косово“ а које чине ти “Срби“ имаће за циљ да слаби и елеминише сваки вид организовања Срба у покушају да промене свој положај. На државу Србију се све мање можемо ослањати јер је политика Владе Србије и “Владе Косова“ по питању КиМ готово у свему идентична.

У случају неког новог погрома, од кога би Срби могли да очекују помоћ?

И кроз историју али и последњих година нада Срба у свету зове се Русија. Ми смо сигурни да братски руски народ никада неће дозволити да скроз нестанемо,а свако оклевање неминовно води у том правцу. Желео бих да поручим нашој руској браћи да они већег и искренијег савезника од српског народа немају у свету. То су уосталом говорили и славни руски владари. Оно што би могло да означи прекретницу и боље дане за Србе јесте напуштање еврофанатичне политике и окретање ка савезницима и пријатељима у свету, Русији и Кини пре свих. Услов за то јесте долазак на власт у Србији националних и патриотских снага. Најпознатији русофил и највећи антиглобалиста данашњице, који на правди Бога чами у хашком трибуналу, проф. др. Војислав Шешељ је прави човек за уједињење српског народа, цркве и државе и можда једини који Србима може понудити спас и избављење.

Фонд Стратешке Културе