Ратко Младић: Трибунал је „сатански суд, НАТО творевина и суди људима зато што су Срби“

Хаг – Генерал Ратко Младић је после кратке препирке са судским већем Хашког трибунала положио заклетву и пристао да сведочи на суђењу Радовану Караџићу.

Сведочење ће почети са малим кашњењем, јер је проглашена пауза, након што је Младић затражио од чувара да му донесу зубну протезу коју је заборавио у својој ћелији.

Младићев адвокат Бранко Лукић је данас затражио да његов клијент, због нарушеног здравља, не сведочи и навео да се у супротном крше његова људска права, али је судско веће одбило тај захтев.

Заступници Радована Караџића су навели да су свесни Младићевог стања, али да сматрају да је његово сведочење веома важно.

„Доктор Караџић зна да је Младићу тешко, да он није добро, али тражи од њега да на овом сведочењу да све од себе и да пружи најбоље могуће сведочење. Он се тако бори не само за слободу, већ и за контиунитет Републике Српске“, навели су они.

Младић је прво одбио да положи заклетву и навео да не признаје Хашки трибунал, називајући га „сатанским“, а затим је од председавајућег судије О-Гон Квона затражио да прочита своју изјаву.

„Ја овај суд не подносим нити признајем… али очигледно сте дотерали цара до дувара. Молим вас да ми дате могућност, уз сво уважавање господина председника Караџића, његових напора, које је чинио и које чини за спас нашег народа, а како не бих волео да пропадне суђење, да ме саслушате, имам седам написаних страна. Ја бих то прочитао, па могу да се закунем“, рекао је Младић, који је затим рекао да је Трибунал „сатански суд, НАТО творевина, и суди људима зато што су Срби“.

Председавајући судија га је потом прекинуо и упозорио да га може теретити за непоштовање суда, уколико настави и не положи заклетву.

Младић је тада ипак прочитао заклетву, поручио судији да „не буде нервозан, јер зна да и у Кореји друга, алармантна звона звоне“ и затражио да му донесу зубе.

Први сусрет ратних лидера

Данашњи сусрет Караџића (68) и Младића (70) је њихов први сусрет од рата у БиХ.

Хашки трибунал им обојици, у одвојеним процесима, суди по оптужници за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце „плавих шлемова“ УН, 1992-95.

Младићева одбрана покушала је да на обавезујући налог суда (субпоена) уложи жалбу, али јој је расправно веће ускратило то право.

Одбрана је тврдила да је налог супротан правилима суда против самооптуживања, као и да генерал Младић није у психичком стању да смислено сведочи. Судије су, међутим, оцениле да је те аргументе већ одбацило жалбено веће Трибунала, одлучујући о ранијој жалби генерала Здравка Толимира који је, такође, морао да сведочи на суђењу Караџићу.

Караџић, који се брани сам, објавио је и питања која ће поставити Младићу, ако се он појави у судници, што није извесно. Ратни председник РС намерава да команданта ВРС пита:

„Да ли сте ме икад информисали, усмено или писмено, да ће заробљеници из Сребренице бити стрељани; да се стрељају или да су стрељани?“

„Да ли смо имали било какав споразум да грађане Сарајева ваља подвргнути гранатирању и снајперисању?“

„Шта су били разлози за гранатирање и снајперисање Сарајева? Да ли сте ме о томе информисали?“

„Да ли смо ми имали било какав договор да протерамо Муслимане и Хрвате са територија под српском контролом?“.

Б92