Догодине Божић у децембру?!

Цариградска патријаршија се залаже да све цркве, па и СПЦ, пређу на грегоријански календар. Васељенски патријарх Вартоломеј за 9. март 2014. сазвао је поглаваре свих канонских православних цркава на састанак у Цариград (Истанбул) ради планирања организације Свеправославног сабора за идућу годину.

Како се оцењује у Цариградској патријаршији, тај скуп треба да буде озбиљан напор ка јединству православног света и унапреди сарадњу помесних православних цркава. А докле ће се православцима у свету Исус Христос, син Божји, два пута годишње рађати, 25. децембра по актуелном и 7. јануара по старом календару, требало би такође да одлучи Свеправославни сабор, чије одржавање Цариградска патријаршија прижељкује 2015. године. На том Сабору питање једнообразности календара за све православце требало би да буде једна од 10 предвиђених тема. Јер, заједнички календар, како је одавно оцењено у Константинопољу, “није само питање веродостојности православног, односно хришћанског идентитета, већ је и од пастирског значаја“.

Верски аналитичар Живица Туцић тврди пак да календар није догматско, већ религијско-културолошко питање.

– Међу канонским православним црквама, било да се држе новог или старог календара, око тог питања углавном нема спорења, упркос парадоксу да им се Исус Христос два пута рађа у размаку од две недеље. Не поставља се као проблем ни то што са аспекта новог календара, српски свештеник или верник ако се, на пример, затекне на служби у Грчкој цркви или Грк у Српској цркви, два пута у 14 дана може да слави различите датуме Христовог рођења. Али, ако имамо у виду да је ово време дехристијанизације у читавом свету и да се хришћанима с подсмехом постављају питања да ли заиста знају кад им је Син Божји рођен и кад је васкрсао, сматрам да би сви хришћани требало да се усагласе и барем да велике Господње празнике славе истог датума. Било би узалуд очекивати да сви они који се држе актуелног грегоријанског календара пређу на стари. Тим пре што је одавно познато да тај јулијански календар астрономски није тачан – каже за “Вести” Живица Туцић верски аналитичар.

Протојереј ставрофор проф. др Радомир Поповић у студији под називом “Будући Свети и велики сабор Православне Цркве”, наводи да је питање календара почев од 1971. године неколико пута разматрано на међуправославним припремним конференцијама и то са два аспекта, теоријског и практичног, те да је заузето становиште да нема канонских предиспозиција по питању календара, изузев питања Пасхе (Васкрса).

– Усаглашено је да сви хришћани славе Васкрс истог датума. Комисија је такође констатовала да је нови календар тачнији од старог, макар што се тиче математичких и астрономских израчунавања. И да се треба се више старати о тачности датума Васкрса, као и непокретних празника током календарске црквене године. Комисија је имала у виду и прилике у појединим помесним Црквама, пре свег а пастирске разлоге (Руска православна црква, Српска православна црква, Јерусалимска патријаршија), тако да је коначно решење овог питања остављено свакој помесној цркви да га уреди према својим могућностима. Постигнута је сагласност, кад је реч о календару, да кад се верници нађу на територији одређене помесне цркве да су дужни да поштују календар који је у богослужбеној и литургијској употреби. Последњи пут је календарско питање разматрано на припремном свеправославном скупу 1982. Закључено је да је тренутно просто немогуће из пастирских разлога да све цркве пређу на нови календар. Тад је прихваћено и мирољубиво јеванђелско начело ‘субота је ради човека, а не човек ради суботе’ како би се избегли могући расколи – навео је Поповић.

Бројна питања за православце

Последњи, Седми васељенски сабор одржан је 787. године у време јединствене хришћанске цркве, а припреме за будући почеле су пре готово пола века, подсећа Туцић.

– Ово је, рекао бих, последњи покушај патријарха Вартоломеја да се убрза одржавање Свеправославног сабора. Православне цркве још нису заједнички размотриле своју позицију и утврдиле заједнички пут за трећи миленијум, који је почео пре 14 година. Пред њима су, такође, поред евентуалне једнообразности календара, други важнији изазови. Кључна и спорна питања су диптих, односно одређивање редоследа у поретку помесних православних цркава, затим питање давања црквене аутокефалије и аутономије, као и прецизирање улоге васељенског патријарха као првог међу једнаким поглаварима у православљу. Ако би се током мартовског сусрета у Истанбулу и припрема усагласили око спорних тема, или их скинули са дневног реда, Свеправославни сабор би реално могао бити одржан идуће године – сматра Туцић.

Јулијански календар нетачан?

Теолог Пјер Сологуб из Православног братства Западне Европе на међуправославној конференцији у Паризу пре непуне две године изнео је став да “реформа литургијског календара није теолошке већ техничке природе” и да “јулијански календар није адекватан за рачунање празника јер није у складу са астрономским календаром”.

Он је навео да “према праћењу древних табела за рачунање Пасхалије православна црква греши и не прати општа правила прихваћена на Никејском сабору 325. године”. Свештеник Владимир Хулап, проректор Духовне академије у Санкт Петербургу, говорећи на тему “Пасторски проблеми реформи литургијског календара у Русији” истакао је да је у тој земљи “неопходна едукација за боље разумевање ове реформе”.

ШТА ЈЕ О ПРОБЛЕМУ КАЛЕНДАРА ГОВОРИО ПОКОЈНИ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Праксу није лако променити

Кад је реч о преласку на нови календар у Српској православној цркви још патријарх Павле је, у свом капиталном делу “Да нам буду јаснија питања наше вере”, изнео став да о томе коначну реч треба да донесе Свеправославни сабор, а не да се то појединачно чини у помесним православним црквама које се још држе старог јулијанског календара. “Јер, вишевековну праксу није лако променити, сви празници и сва богослужења установљени су према старом календару.”

У врху СПЦ сматрају који календар Црква користи је њено унутрашње питање. Има и мишљења да би евентуалном променом календара дошло до великог раскола у СПЦ, можда и већег него што је био у првој половини 20. века у Грчкој и Румунији, кад су тамошње цркве прешле на нови календар.

Јулијанског календара придржавају се данас, поред Српске православне цркве, још патријаршије Јерусалима, Москве, Грузије и манастири на Светој гори Атоској. Ове цркве непокретне празнике славе 13 дана касније него што то предвиђа грегоријански календар, што значи да, на пример, Божић пада 25. децембра по новом рачунању времена, односно 7. јануара по старом рачунању времена.

ВЕСТИ