ЕУ се челичи пред свађалачки састанак с Путином о Украјини

Фајненшел тајмс, 27.01.2014

Лидери ЕУ се челиче за свађалачки састанак са руским председником, Владимиром Путином, док Москва подвлачи да није расположена да јој држе лекције о кризи у Украјини 

У необично отвореном сигналу свог незадовољства, ЕУ је за ову недељу скратила самит [с Русијом] у Бриселу (summit in Brussels) са два дана на свега неколико сати и отказала вечеру г. Путину. ЕУ-дипломати су подвукли да је намера за састанак у уторак [28.01] била да то буде одлучујући тренутак за ресетовање тона у односима и да би требало да се усредсреди на људска права и на Украјину.

Насупрот томе, Кремљ је жељан да умањи значај било какве сугестије да је тај састанак нека врста развођа/прекретнице, и жели да се на њему дискутује о техничким питањима – трговини, енергији и визама – што је већ дуго и била тема више самита ЕУ-Русија.

Један од ЕУ-амбасадора је казао: “Овде се не ради о неком самиту који би био онакав као и обично. Време је да одредимо где се то налазимо у односима са Русијом. Нећемо дискутовати ни о једном од уобичајених техничких питања.“

Тај амбасадор је још додао да ЕУ жели да се [разговор] усредсреди на руско коришћење економског притиска (economic pressure) ради блокирања веома далекосежних споразума за трговину и „асоцијацију“ ЕУ са Украјином и Јерменијом. Одлука Украјине да прошлог новембра не потпише договор са ЕУ је изазвала протесте (protests) против председника Виктора Јануковича, у којима је најмање двоје људи изгубило животе. Ова насиља су гурнула односе ЕУ-Москва на најотровнији ниво још од времена рата Русије против Грузије у 2008. години.

Русија одбија оптужбе да је присилила Украјину да окрене леђа Европској унији и узвратила је својим оптужбама за мешање на адресу Запада, критикујући Кетрин Ештон, шефа спољне политике ЕУ, због њеног сусрета са вођама опозиције на кијевском централном тргу Мајдан (Kiev’s central Maidan) у децембру. Москва такође тврди да западне државе немају права да захтевају да украјински парламент укине законодавство којим се забрањују протести.

Јуриј Ушаков, спољнополитички саветник г. Путина, признао је да је овај самит „освета ЕУ за оно из прошле године“, али је подвукао да би дискусије требало да се концентришу на питање о томе како би обе стране требало да раде у правцу усклађивања трговинског блока ЕУ са царинском унијом под вођством Русије – Евроазијском унијом.

Владимир Чижов, амбасадор Русије у ЕУ, описао је тај скраћени самит као „ништа необично… Неки самити су кратки, неки дужи… Ово неће бити самит о Украјини“. Додао је и да ће Русија и даље активно преговарати са ЕУ о питањима као што су снабдевање гасом – и то и ван оквира самог самита.

Као још један знак погоршавања односа, Константин Долгов, комесар за људска права руског министра спољних послова, објавио је веома оштар и осуђујући извештај од 153 страна о људским правима у Европи, оптужујући ЕУ да другим земљама намеће „страна гледишта о хомосексуалности“. ЕУ је, иначе, оштро критиковала руски закон који забрањује „пропагирање“ хомосексуалности – а то становиште [ЕУ] супротставља тај блок директно са г. Путином, који често позива на потребу да се традиционалне руске вредности супротставе западним нападима.

Фокусирање на [људска] права и на догађаје у Украјини представља дипломатски изазов Хозеу Мануелу Баросу, председнику Комисије ЕУ, који ионако има затегнуте односе са г. Путином.

Дмитриј Трењин, шеф московског Карнеги центра, скренуо је пажњу на то да је потребно да обе стране начине корак назад како би спречиле да криза у Украјини изазива даље штете, и подвукао како су у Москви веома лоше одјекнула отворена петљања неких европских званичника у те протесте: „Ово мешање може бити поздрављено од стране једног дела украјинског друштва, али то даје Москви лош пример који би могла да следи уколико се одлучи да се отворено умеша у политику у Украјини… Неразумно и рискантно је упуштати се са Русијом у геополитичку битку око неке земље која би прво требало да сама себе дефинише.“

Кристијан Оливер (Christian Oliver) у Бриселу и Катрин Хиле (Kathrin Hille) у Москви

Украјинска криза: Министар правде прети ванредним стањем

(Фајненшел тајмс, Лондон, 27. 1. 2014)

Док се политичка криза у земљи и даље заоштрава, министар правде Украјине, Олена Лукаш, запретила је увођењем ванредног стања уколико против-владини демонстранти (anti-government protesters) који су јој запосели зграду министарства из ње не изађу. Она је украјинским медијима казала да ће од Државног Савета за безбедност и одбрану такође затражити да се обуставе преговори председника Виктора Јануковича (President Viktor Yanukovich) са опозицијом ради окончања двомесечне пат-позиције.

Демонстранти су ту нечувану зграду заузели у недељу, разбивши јој прозоре и ушавши тако у њу. Поставили су барикаде од намештаја и снега запакованог у вреће. Та украјинска криза је избила у новембру, када је г. Јанукович – у последњем тренутку и после успешног закључења дугих преговора – одбио да потпише Споразум о интеграцији са ЕУ, и уместо тога успоставио тешње везе са Русијом.

Те везе укључују спасоносне мере Москве у износу од 15 милијарди евра, са циљем да се Кијеву помогне да води своју економију која се све више погоршава. У понедељак [27.01], г. Јанукович је рекао да, у светлу слабљења украјинске валуте – гривње – и у оквиру тог споразума, предаје Русији за 2 милијарде долара еврооблигације у износу од 3 милијарде долара. У једној изјави, влада је саопштила да ће услови бити исти као и у случају обвезница од 3 милијарде долара издатих у децембру – тј. на две године, уз годишњи интерес од 5%. Спољно дуговање Кијева, чије је покривање неопходно за ову годину, износи 8 милијарди долара.

Окупација Министарства правде се догодила у тренутку када су немир широм Украјине (unrest spread across Ukraine) проширио и на политичку територијалну позадину г. Јануковича. После опозиционог одбијања Јануковичеве понуде о подели власти и њиховог захтева да он поднесе оставку, јављено је о протестима у неколико градова у рускојезичним источним и јужним регионима земље .

Демонстранти су такође од прошле недеље преузели градску власт у 10 градова [западног] политички активнијег и проевропског дела Украјине.

Инвестициона банка Драгон капитал из Кијева (investment bank Dragon Capital) је у саопштењу инвеститорима у понедељак [27.01] написала: „Вихор нових догађања ове политички нерешене ситуације изгледа да покреће теразије равнотеже у корист против-владиних демонстраната; па ипак – показано је да су власти одлучне да не попусте пред уличним притисцима.“

Обе стране ишчекују хитни састанак парламента у уторак [28.01] како би се видело да је ли председникова парламентарна већина окрњена, или да ли је против-протестно законодавство (anti-protest legislation), прихваћено почетком месеца, омекшало своје драконске мере које су изазвале насиље.

Делегација ЕУ у Кијеву је данас затражила да влада „испуни своја [реформска] обећања, и укине против-протестно законодавство“, а изразила је и забринутост због онога што назива “погоршање људских права… Хапшења рањених људи пред болницама, неколико случајева нестанака и извештаја о мучењима су изузетно забрињавајући и ни под којим условом се не могу прихватити… Хитно је да се починиоци ових злочина приведу правди. Обустављање те праксе је неизбежни предуслов за изградњу поверења између владе и друштва… Позивамо опозицију да одржава мирољубив карактер демонстрација и да се јасно огради од свих оних који користе насиље за постизање својих циљева“.

Украјинска криза (Ukraine crisis) је бацила сенку пуну жучљивости на сутрашњи [28.01] састанак на врху ЕУ-Русија (EU-Russia summit). Москва и Брисел су разменили низ заједљивости о Украјини током вишемесечног међусобног натезања да је свако привуче на своју страну.

Усред тог погоршавања односа, ЕУ је одлучила да састанак на врху скрати са два дана на само неколико сати, и отказала је вечеру руском председнику Владимиру Путину.

Због сахране првих четворо погинулих на Мајдану прошле среде, вођи протеста су отказали недељне масовне демонстрације.

Роман Олеарчик(RomanOlearchyk) и Нил Бакли (NeilBuckley) из Кијева и Џон Аљенби (JohnAglionby) из Лондона

Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис / Стање Ствари