Вучићев господар Вебер

Бранећи свог (а помало и нашег) господара Вучића од оптужбе да је у интервјуу немачком „Франкфуртер алгемајне цајтунгу“ (FAZ) игде споменут израз „еврофанатик“, ноторне „E-novine“ доносе нетенденциозну верзију поменутог разговора првог потпредседника Владе, свеже реизабраног председника СНС-а, координатора служби безбедности… etc. са новинаром Михаелом Мартенсом. Дакле, цитирам оно што су „Е-новине“ овлашћене да објаве, да не буде сумње да желим да „фалсификујем онаквог човека“ – ergo, Александар Вучић је рекао:

„Вебера сам одавно читао. Често кажем да нама у Србији недостаје протестантска етика. Нисмо довољно одговорни. Морамо да променимо менталитет.“

Кад каже (Макс) Вебер – Вучић мисли на његово капитално дело „Протестантска етика и дух капитализма“. Завиримо у ту, за првог потпредседника очито, свету књигу и погледајмо ко су носиоци „протестантске етике“. Већ на самом почетку, Вебер наводи (евангелика = протестаната):

„На примјер, године 1895. у Бадену убрано је

на сваких 1000 евангеликa  од капитал ренте                954.000Mk

на сваких 1000 католика од капитал ренте                     589.000Mk“

Пета фуснота на стр. 7 Веберове књиге (превео Ника Милићевић, “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1989)

Чему све ово? Па, ти на које Вебер мисли, ти који су богати и зарађују скоро дупло више од (римо)католика, ти који „имају протестантску етику“ – јесу протестанти. Нису, дакле, ни римокатолици који имају такву етику – а још мање су православне вероисповести.

Приложимо овоме православни поглед на Вебера, и то онај епископа Иринеја (Добријевића) – који никако не може бити оптужен да припада конзервативном делу СПЦ: „Управо овде се очитује да је Веберова основна поставка о акумулацији богатства као  директног индикатора божанске наклоности дијаметрално супротна јеванђелској ријечи: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско (Мт. 5,3) […]“ (Извор: „Православни дух и етика капитализма“). Томе можемо додати да сиромаштво у Новом завету има позитивну конотацију, док је „лакше камили да прође кроз иглене уши него да богаташ уђе у царство Божије“ (Лк. 18, 25).

Вучићев интервју на сајту FAZ-а

Сабирањем два и три долазимо до тога да кад Вучић Први каже да треба да „мењамо сопствену свест“ он заправо крије да то подразумева мењање и прадедовске православне вере: јер, нема протестантске етике без протестантизма. И то треба да знају сви они који ће на предстојећим изборима заокружити СНС и љубљеног им вођу, уз напомену да им нећемо опростити јер тачно знају шта чине.

Nota bene: Једна крајње добронамерна птичица ми је дошапнула да постоје православци који су имали протестантску етику – руски староверци (старообредници) – али њих узимам само као изузетак који потврђује правило да православни не могу имати протестантску етику, као што сам убеђен да важи и обратно.

Александар Лазић / Стање Ствари