Атанасије у Чачку попут бабе из „Горског вијенца“

У „Горском вијенцу“ описан је случај бабе коју је скадарски паша приморао да дође међу Црногорце и да их завади, како зна и уме, јер ће јој у супротном побити децу и унуке. Баба, позната црногорским племенима од раније, јер је разним пословима долазила из Скадра, у невољи љутој, долази у села око Цетиња и почиње да „кажује вјештице“, то јест да лаже како је и она вештица, и како зна која је Црногорка вештица, и која уриче децу по селима и шаље на њих и на одрасле разне болести да умру. Црногорци хоће да се покољу међу собом – мужеви бране своје жене које је баба прогласила за вештице, а сујеверни сељаци хоће те жене да побију камењем. На крају, одлуче да питају владику Данила да ли по хришћанском учењу има или нема вештица. Он их разувери, каже да вештица нема, али затим запрете баби и она, јадна, призна да је дошла да свађа и завађа народ по наређењу турскога паше.

Улогу бабе у „Горском вијенцу“ у Чачку је, у четвртак, 23. јануара, играо бивши епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јефтић, кога су налогодавци послали да у славном граду на Морави, познатом по чврстини своје вере, прича на силу доведеним ђацима*, разним својим симпатизерима у круг од 60-70 километара наоколо, као и шачици „незнавених“ (израз А.Јефтића), који су се „упецали“ на плакат на коме је писало да је предавање о јединству Цркве и заједници Светога Духа. Као баба трачара, главни новотарски оперативац је највећи део свог времена и слушалачке пажње (многи су, кад су видели о чему је реч, напустили салу) посветио владики Артемију – човеку који га је својевремено упознао са оцем Јустином Поповићем, и кога је „Таса“, скупа са Американцима, Борисом Тадићем и његовим саветником Млађом Ђорђевићем, протерао са Косова и Метохије 2010. године, предајући власт у руке хашимтачиљубивом и агимчекуфилном несрећнику и духовном оцеубици, Теодосију  Шибалићу, верном робу Вашингтона, Брисела и Тиране.  На овом предавању, Дух Свети је гоњен поганим речником, лажима, обманама, сплеткарењем и трачарењем, кога није поштеђен нико ко се са „Тасом“  црквокваритељем не слаже. Причао је он и о „православном икуменизму“ (за кога је лагао да је дело оца Јустина, који се у гробу преврће због чада му какви су Амфилохије, Иринеј и он, „Таса“). Читаоци нам јављају да је нападао и нашег сарадника, Владимира Димитријевића (који је, баш у то време, имао у Пожаревцу предавање о Светом Сави, и који нам је рекао да о „Тасином“ предавању ништа не зна, а да је све што је о њему имао да каже рекао у својој књизи „Реч на реч“), као и све друге који му се не уклапају у шему. Такође смо обавештени да је „Тасу“ на предавању „чувала“ полиција (очито од његове нечисте савести). Не можемо а да не изразимо наше дубоко саосећање са овим људима који су, по службеној дужности, морали да слушају „Тасине“ небулозе. „Таса“ &comp све више личe на комични лик из „Радована Трећег“, окруженог са 40 хиљада полицајаца града Чикага.

Атанасије је, тренутно, одрадио своје, и отишао даље да завађа Србе, све у нади да ће ући у историју и да ће у њој заувек остати. Наравно, место у историји „Таси“ је обезбеђено, али тамо где су, како рече Његош, Бранковићи и остали лижисахани, који „бадава се инате с Турцима, кад им лижу, ка пашчад, сахане“.

___________

*Вероучитељи су морали да доводе ђаке, да слушају о тзв. „икуменизму“, односно екуменизму, при чему су деца после предавања говорила да је било речи о комунизму; да не заборавимо да су то деца која не знају ни основне истине своје вере, а камоли шта је екуменизам. Ђаци су својевремено трпели тиранију марксистичке фразеологије, а сада, очито, морају да трпе патолошке говоре екумениста, како је њихове реторичке акробације исправно дефинисао један руски богослов.

Борба за веру