ББЦ: Милошевићеви сарадници и савезници извели Србију на пут ка унији
Почетак преговора о придруживању ЕУ донео је Београду позитиван публицитет какав није виђен још од рушења Слободана Милошевића
Србија се од парије претворила у партнера Европске уније, јавио је Би-Би-Си поводом почетка преговора о чланству Србије у ЕУ, а позитиван тон преовладава и у извештајима осталих светских медија који пишу о „историјском кораку за Србију”.
У недељи када је почео да преговора о учлањењу, Београд је у западним медијима добио тако добар публицитет какав није имао још од рушења Слободана Милошевића 2000. године. Медији који су дуго демонизовали Србију сада углавном имају речи хвале.
Британски јавни сервис извештава да се у Србији ових дана дешава оно што је за време бомбардовања 1999. било незамисливо – да су Милошевићеви сарадници и савезници извели Србију на пут ка унији. Би-Би-Си доста простора даје и првом потпредседнику владе Александру Вучићу за кога констатује да је прави лидер земље и неко ко може да покрене ствари, као што је, када су запели преговори између Београда и Приштине, ускочио и спасио ствар због чега се Србија приближила ЕУ. Док подсећа да је Вучић за време Милошевићевог режима био министар информисања, дотле му, ипак, у заслуге ставља то што је почео истраге против некада недодирљивих тајкуна, обогаћених на незаконитим приватизацијама.
Немачка од свих чланица уније има најтврђи став према Србији и неретко упозорава да ће сваки корак Београда ка Бриселу бити условљен нормализацијом односа са Приштином. Немачки медији, ипак, поводом почетка преговора не исказују скепсу. Лист „Тагесцајтунг” пише да је ово „историјски догађај на који су дуго чекале генерације грађана Србије”.
„Франкфуртер алгемајне цајтунг” објављује интервју са Вучићем у којем се истиче да не би требало да буде проблема између 28. чланице уније, Хрватске, и изгледне 29. чланице, Србије. Преносе се Вучићеве речи да Србија није реаговала у спору око коришћења ћирилице у Вуковару јер „не желимо да доливамо уље на ватру” као и његов став да између Србије и Хрватске у наредних пет или шест година неће бити „проблема које нећемо бити у стању да решимо. То уосталом важи и за односе Београда и Приштине”.
„Дојче веле” подсећа да је Србија годинама на Западу имала имиџ „лошег момка”, али да су сада све чланице бриселског клуба сведоци њене трансформације. Тај исти „лош момак” сада куца на врата једног елитног клуба при чему се у његов преображај уверава „моћни немачки чувар”, пише „Дојче веле”. Он такође утврђује да је Берлин „свестан стратешке улоге Србије на Балкану”. Закључак немачких медија је да су овонедељни догађаји за Београд „далеко више од једног административног посла”.
Када је Београд у последњих двадесет пет година био на насловним страницама и ударним вестима западних медија, то му је, по правилу, доносило негативан публицитет. Чак и када је после 2000. чинио оно што су западне престонице тражиле од њега – на пример, да испоручи осумњичене за ратне злочине – то је пре служило као повод за причу о недемократској владавини Слободана Милошевића и броју погинулих за време рата у БиХ, него као шлагворт за похвалу Србији. Зато невероватно звучи да утицајни амерички портал „Глобал пост” извештава о овонедељним дешавањима на релацији Београд–Брисел инсистирајући на речима Штефана Филеа, европског комесара за проширење, да ће српски напредак на путу ка ЕУ „дати пример (осталим) земљама западног Балкана”. Овај информативни сајт преноси и ставове да ће европски преговори са Србијом вероватно трајати краће него са Хрватском, мада поентира да би Косово могло да буде камен спотицања за прихватање Београда као равноправног члана.
„Економист” пише да Србија има разлог да буде задовољна јер почетак преговора „није мало достигнуће”. Магазин сматра да је Београд у свом напредовању ка капијама Брисела „отишао веома далеко”, пре свега због напретка у односима са Косовом. Занимљиво, цењени часопис примећује да се Србија не радује онолико колико би требало, а највише због рата који њени политичари воде међу собом, достојног Шекспирове драме: дојучерашњи непријатељи се рукују, бивши пријатељи вам забадају нож у леђа, а најмоћнији људи у земљи завршавају иза браве.
Коначно, „Волстрит џорнал” оцењује да су премијер Ивица Дачић и председник Томислав Николић лепо и веома много изненадили западне лидере. Због дугогодишњих сукоба између Београда и Запада, изгледа да су изненађени и светски медији који Србији ретко додељују Ворхолових „пет минута славе”. Можда тих пет минута неће потрајати. Али, на основу прегледа овонедељних извештаја и коментара, утисак је да су се западни медији понели према Србији на начин на који америчка ТВ мрежа Си-Ен-Би-Си сматра да се Брисел 21. јануара понео према Београду: Србију која је дуго стајала на хладном, повели су унутра, у топло.