Српски купац спасава Хрвате

Више од 250 хрватских фирми у прошлој години из Србије изнело око 120 милиона евра. Разочарани Европском унијом, сламку привредног спаса покушавају да нађу код нас, у Македонији и БиХ

ЗАГРЕБ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ЗА раштимовану хрватску привреду, која тоне све дубље, инвестиције у Србију показале су се сламком спаса. Прошле године из Србије је у Хрватску изнето око 120 милиона евра. Очигледно је да се хрватски „поход на исток“ и те како исплатио. Да га није било, слика хрватске економије била би много црња, а хрватски тајкуни знатно сиромашнији.

У Србију су последњих петнаестак година ушли сви велики хрватски играчи, од „Агрокора“, „Атлантик групе“, „Подравке“, „Виндије“, „Краша“, „Луре“, „Кроација осигурања“, „Нексе групе“, а у петнаестак последњих година инвестирано је више од 600 милиона евра. Готово 250 хрватских компанија је на разне начине присутно на српском тржишту, а за економисту Љубу Јурчића то је и максимум. Док ће нове компаније долазити, многе постојеће ће одлазити, јер ни на српском тржишту немају резултате.

Хрватски привредници су пре коју годину имали пуна уста Европе, видевши у уласку у ЕУ шансу да се напокон „одвоје“ од Балкана. Сада сви ћуте, нема више величања Европе и они који нешто успешно раде у Хрватској грчевито се окрећу региону, од БиХ до Србије и Македоније. Најмоћнији, попут Ивице Тодорића и Емила Тедескија, и до сада су улагали велике паре у Србији, али имају и нове планове. Поготово што је пословање у Србији још увек знатно јефтиније него у Хрватској, јер су плате радницима и двоструко ниже, а тржиште веће и агилније.

Али, није све тако блиставо ни са хрватским инвестицијама у Србији. Последњих година двадесетак компанија отишло је у стечај или су блокиране, готово тридесетак регистрованих компанија није покренуло производњу и пословање, а 25 хрватских компанија је водило и воде судске спорове, који су довели и до великог пада активности. Ако се узме критеријум да се успешном компанијом сматра она која запошљава најмање десет људи и има годишњи приход од 100.000 евра, онда је свега педесетак хрватских озбиљнијих компанија на српском тржишту. Хрвати, са друге стране, тврде да су озбиљнији и квалитетнији инвеститори од Словенаца, који су уложили мање пара, а купили више компанија и воде мање бриге за раднике.

Хрвати су сада у односу на Србе у још једној предности, а то је чланство у Европској унији. Показало се то и недавно код „Творнице духана Ровињ“, која је успешно излобирала подршку Европске комисије за повољнији пласман цигарета на српско тржиште, иако је Хрватска иступила из ЦЕФТА. Биће тога у наредном периоду и много више, јер ће Хрватска као чланица ЕУ имати подршку Брисела много већу него Србија коју европски пут тек чека. За сваки озбиљнији проблем хрватских инвеститора на српском тржишту Загреб ће да затражи помоћ и интервенцију Брисела.

„ГАВРИЛОВИЋ“ НАЈАВИО ДОЛАЗАК

МЕСНА индустрија „Гавриловић“ из Петриње у Хрватској планира део производње да пресели у Србију. Цефта је учинила своје и уз царине се не исплати извоз у регион, па „Гавриловић“ види спас у погонима у Читлуку у БиХ, где је део производње прсељен и у што скоријим инвестицијама у Србији.

НЕЋЕ НАШЕ УЛАГАЧЕ

ДОК су Хрвати добродошли инвеститори у Србији, хрватска се врата баш и не отварају за инвестиције из Србије. Тако је годинама и ништа се није променило ни сада, када званични Загреб кука да нема инвестиција, а наводно све чини да их привуче. Препреке за српске инвеститоре у Хрватској су велике, па еври и даље одлазе из правца Београда у Загреб. Јер, Срби не постављају препреке за хрватски капитал, важно је једино да постоје паре и границе су отворене.

Новости