Косовом платили пут у Европу

Да је уторак био „историјски дан за Србију“ јер је отпочела преговоре о пријему у ЕУ сложили су се сви – они који сматрају да је Београд извукао максимум добивши преговоре без обавезе да призна независност Косова, затим они који сматрају да се она тиме дефинитивно одрекла Косова и коначно они који сматрају да Србија просто „негде мора да буде“.

Већ данас преговарачки тимови Србије и ЕУ отпочеће у Бриселу „дубинско упознавање-скрининг“ о томе како српски закони морају бити усаглашени с прописима и одредбама ЕУ.

Крај распада Југославије

– Србија ће наредних година пролазити кроз тежак период реформи на плану правосуђа и економије, али ће одлука о њеном пријему на крају бити политичка као што је то увек до сада био случај – оценио је један саговорник „Вести“, добро упућен управо у процедуру пријема балканских држава.
То значи да ће од Косова и такозване „свеобухватне нормализације“ кључно зависити пријем Србије у ЕУ. Тиме ће бити затворено последње поглавље ратног распада бивше Југославије, последица које је тај распад имао по Србију укључујући и бомбардовање НАТО-а 1999. године без сагласности УН, чиме су прекршене све кључне међународне повеље и споразуми.

Уз ЕУ и НАТО?

Да ли улазак у ЕУ обавезно подразумева и улазак у НАТО? Одговор на ово питање делимично је јуче дао министар спољних послова Грчке, поздрављајући почетак преговора са Србијом „и перспективу евро-атлантске интеграције“. Европска интеграција подразумева сврставање уз НАТО у стратешком смислу било да Србија постане чланица НАТО-а било да остане активна чланица НАТО програма „Партнерство за мир“ као што су то Шведска или Швајцарска, на пример. У оба случаја искључена је могућност да Србија у тренутку уласка у ЕУ води двосмислену одбрамбену стратегију у смислу и НАТО и Русија и Кина.

Шта очекује Србију? После Црне Горе Србија ће бити друга земља која преговара о пријему у ЕУ по новој, строжој процедури, установљеној како се не би поновила лоша искуства са Румунијом и Бугарском. Новина је да преговори почињу отварањем не најлакших преговарачких поглавља као до сада већ најтежих.

Како је јуче на конференцији за штампу наговестио европски комесар за проширење Штефан Филе, шта чека Србију говори пример Црне Горе која је прошлог децембра после двогодишњег „скрининга“ (дубинског упознавања и усаглашавања) отворила поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права и безбедност. Новина је такође да се ова поглавља отварају истовремено у пакету са поглављима 5, 6 и 20 где су јавне набавке и све остало што говори о ефикасном деловању тржишта и сузбијању монопола.

Поносни на тробојку у Бриселу

Премијер Србије Ивица Дачић оценио је да је званичан почетак преговора са ЕУ најважнији догађај за Србији од Другог светског рата.
„Ово је историјски дан који се не може пренебрегнути. Овај дан одређује даљи пут Србије и вредности којима тежи и за које се залаже“, рекао је Дачић.
Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић рекао је да Србија зна да пред њом нису лаки задаци, али да је апсолутно спремна да испуни своје обавезе, јер гледа у будућност.
„Застава Србије испред зграде ЕУ поред застава осталих земаља чланица је велика ствар и симбол за нашу земљу, али и знак да можемо да урадимо оно што су сви европски народи учинили“, рекао је Вучић.

– Поглавља 23 и 24 биће прва отворена и последња затворена – рекао је Филе јуче у Бриселу нагласивши важност поглавља 35 које се односи на
„нормализацију односа са Косовом“.

Да ли ће Србија да би ушла у ЕУ морати званично да призна Косово како то желе пре свега Немачка и Велика Британија? За сада одговор на ово питање је одречан. Наиме, према генералном ставу ЕУ заузетом у децембру и према тексту преговарачког оквира, од Београда и Приштине се тражи да „уложе напоре да дође до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова у виду правно обавезујућег споразума пре него што Србија постане чланица ЕУ“. Формулација „свеобухватна нормализација“ усвојена је у децембру на захтев већине земаља ЕУ укључујући и оних пет које нису признале Косово, док су се Немачка и Велика Британија безуспешно залагале да се пред Србију постави захтев за „пуном нормализацијом односа са Косовом“.

„Свеобухватна нормализација“ оставља у перспективи могућност да се пронађе „изузетно решење за изузетну ситуацију“ и да се од Србије приликом пријема не тражи званично признавање Косова јер се то не тражи ни од држава као што су Шпанија и Румунија, на пример, али да се тражи да Београд правним споразумом гарантује трајност постигнутих споразума. Другим речима то би значило да постоје реалне шансе да се од Србије уочи уласка у ЕУ не тражи признавање Косова али да се тражи да кроз правно обавезујући споразум гарантује да неће ометати функционисање Косова као независне државе.

И марка у част преговора

У промет је јуче пуштена и посебна поштанска марка којом се обележава почетак преговора. У сарадњи с Канцеларијом за европске интеграције и Преговарачким тимом за приступање Србије ЕУ, Пошта Србије је припремила посебну серију поштанских марака.
Поштанска марка у Србији је емитована и поводом почетка преговора Србије и Црне Горе о Споразуму о стабилизацији и придруживању 2005. године.

Николић: Дан за памћење!

Председник Србије Томислав Николић јуче је, поводом почетка преговора о приступању Србије Европској унији, рекао да је Србија заслужила да буде прихваћена као део Европе.

„Србија је својом историјом, својом жртвом, заслужила да буде прихваћена као део Европе. Данас се и то десило. Овај дан ће бити упамћен, ако га искористимо како треба“, навео је Николић на Твитеру.

Председник Европског парламента Мартин Шулц честитао је Србији на отварању приступних преговора са Европском унијом. „Ово је важан дан за Србију, ЕУ и Западни Балкан“, навео је Шулц на свом Твитер профилу.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон честитала је Србији на отпочињању приступних преговора са ЕУ, као и шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт. „Сада се у историјском процесу мирног уједињавања европског континента отвара ново поглавље. Стабилна, модерна, демократска и напредна Србија у Европској унији циљ је који треба да нас све уједини“, написао је Давенпорт.

Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин поздравио је одржавање прве међувладине конференције и указао је да она има историјски значај за цео регион. Словачки посланик Европског парламента Едуард Кукан честитао је Србији. „Срећно Србијо, и радујемо се даљим напрецима на вашем путу ка ЕУ у 2014. години!“, саопштио је Кукан.

Честитке стижу и из Црне Горе. Председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић честитао је грађанима Србије и председнику и посланицима српског парламента почетак преговора о чланству у ЕУ. Почетак преговора поздравиле су и политичке партије у Србији – ДС, ЛДП, СНС, УРС, СДА Сулејмана Угљанина…

Н. Јокић – Вести